Balkanac osvaja Irsku, 26 nedelja, 10.10.-16.10.

Dobar dan, dobri ljudi… Dok pišem ove redove i nij ebaš neki dan, pošto pljušti kiša. Verovatno je to vreme koje će preovladavati narednih nekoliko meseci.

Ova nedelja je bila poprilično mirna i bez nekih većih događaja.

Što i nije tako loše, jer ne mora uvek da bude ludilo i zabava.

Posao je uobičajeno veseo. Spominju se neki brojevi, kašnjenje proizvodnje i kamioni koji čekaju. Mada, kad sve funkcioniše kako treba, stižemo brojeve bez većih problema. Sve se može kad se hoće.

Škola kod omladinca je nepromenjena. Za sad je zadovoljan odnosom nastavnika prema njemu i samim gradivom. Naravno, kaže da nije baš lako i jednostavno uvek pratiti gradivo. Jer, koliko god mu išao engleski, ipak je drugačije kad treba  u trenutku prevesti i odgovoriti na ono što neko priča ili pita. I kod mene je sličan slučaj, povremeno naiđem na ljude koje ne razumem skoro ništa kad mi se obrate. Ne sumnjam da će sinak mnogo brže i lakše od mene prevazići te jezičke probleme.

Podneo sam i zahtev za dečiji dodatak i sad čekam da nadležne službe to reše. Videćemo koliko će im trebati. Pitao sam gospođu da li postoji još nešto za šta bih mogao da podnesem zahtev, pošto smo trenutno sami u Irskoj, odgovor je bio odričan. Nisam na minimalcu i automatski nema šansone. Heh, baš sam se usrećio tom vešću

Čudno je to. Irsku računaju među skuplje zemlje u Evropi (prevashodno zbog cena stanova), a opet, imaju standard ( i BDP, naravno), veći nego dobar deo Evrope. I često ih ubrajaju u vrlo privlačne zemlje za život.

Ako brinete da li nam je hladno, još uvek nije. Grejalica na plin za sada odlično radi. A i strujni radijatori u sobama trenutno vrše posao za dogrevanje spavaćih soba. Kad smo kod struje, dobio sam poruku od od mojih strujadžija da će mi početkom sledećeg meseca leći 200 evrija kredita za struju. To je sve u okviru paketa pomoći za lakše prevazilaženje poskupljenja. Država je obećala isplatu od 600 evrija u tri navrata kao pomoć domaćinstvima. Lepo od njih.

Moram da vam pišem o koncertu na koji nisam otišao, jer me to poprilično okupiralo cele prošle nedelje. Negde početkom nedelje, možda čak u ponedeljak, sam naišao na podatak da Pretty reckless, nastupaju u Dablinu. Ne znam koliko pratite savremenu muzičku scenu, ali oni su, poslednje tri godine (tad sam ih otkrio),  meni najdraži noviji bend. Pri tome, nisu baš tako mlad bend, postoje, bar desetak godina. Malo su mračni i n amomente depresivni, ali su sjajan bend, Toplo preporučujem. Takođe, i sinak ih gotivi, te je to idealna prilika za malo provoda.

I sav srećan, što će biti koncert, već planiram da idemo, čak ni karte nisu preskupe, tridesetak evrija. Međutim, zaključim da je svirka u ponedeljak 24.10. Ko još održava koncerte ponedeljkom? Tu mi malo splasne entuzijazam. Ali pomislim da ima rešenja, čini mi se da imam voz oko 16 h za Dablin i da bismo mogli da stignemo na koncert koji je u 19h(i to je baš neko čudno vreme za koncerte). A  možemo da se vratimo prvim jutranjimi  i da opet stignemo na vreme za posao/školu. Tim pre što ću u utorak uzeti slobodan dan, jer mi dolaze internetdžije da instaliraju net. Proverim na sajtu železnice i shvatim da je voz u 14h. Dobro, ta kombinacija otpada. Da vidim kakvo je stanje sa autobusima. Na moje iznenađenje i oni imaju sličan red vožnje. Sad mi je već jasno da nema šanse da stignemo na svirku. U međuvremenu, preneo sam informaciju i dablinskim drugarima, pa neka makar oni odu na koncert. Za razliku od mene, oni su prvo proverili da li ima karata i videli su da su karte već rasprodate. Kad te neće, onda te neće. Na kraju neće biti ništa od tog provoda. Šteta, baš sam se nekoliko dana radovao pravom koncertu. Zbog svih ovih korona i čuda, nisam išao na svirke (a nije ih ni bilo nešto mnogo) i nedostaje mi slušanje dobrih bendova uživo. Poslednji veći koncert na koji sam išao, bili su Goblini, a to je bilo čak prošle godine.

Kad već nema ništa od toga, bila je ideja da obiđemo Galway u subotu. Kažu da je mnogo lep i prijatan grad, na obali okeana. Naravno, ni to nije prošlo po planu. Subota (ali i nedelja) je bila kišovita i nije bila za takav izlet.

Šta da se radi, energiju smo usmerili u drugom pravcu i odlučili da podignemo nivo testosterona, te smo ponovo počeli da gledamo Paklene ulice. I za vikend smo pogledali prvih šest delova franšize. Šta da vam kažem, Paklene ulice, Pirate sa Kariba, Harija Potera, možemo da gledamo stalno i uvek. Rekoše mi u zavičaju da se na kioscima pojavio časopis Paklene ulice, gde se u svakom broju dobija deo automobila. Kad prikupite sve delove, nakon godine, dve kupovanja časopisa, imaćete vozilo koje tera Vin Dizel, Dodge Charger R/T. Srazmera je 1:8, što će reći da ima nekih pedesetak santima. Hm, zanimljivo. Bila bi fora staviti to čudo negde u stanu. Mada je verovatno isplativije kupiti već gotovu repliku.

Cvike koje sam naručio preko Alija su na putu i moguće je da će stići i ranije nego što sam se nadamo. Videćete slike čim se pojave.

Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shoney/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy.