Mirko Pladunjala – Molitve i lepak

Autori su: Sofia i moja malenkost. Slobodno nas počastite nekim komentarom, idejom za nastavke ili ponudom za objavljivanje ove priče u vidu romana. Ne bežimo ni od vaše finansijske stimulacije našoj kreativnosti…  🙂
Prethodni nastavci: 123456, 7,
Transporter je bio načinjen od maslinasto zelenog lepka pričvršćenog žutim pločama. Nije bilo sumnje da se čitava skalamerija držala na okupu zahvaljujući molitvama i nadama malobrojinih putnika. Danas su tu bili samo njih troje, i pilot koji je na časak provirio kroz prozor.
Martin se pitao kako iko može da vozi ovo čudo, i koliko je bezbedno. Umom mu je prošla misao da neće stići živi, a onda se ponadao da neće moći da polete. Pitao se da li transport temporalno-kauzalnih misija spada u njegovu nadležnost i da li je kasno da ukine odeljenje.
-Ajde, ajde – Teri je bio tik iza njega. Prestao je ga da podgurkuje tek kad je ušao i kad je bio siguran da mu neće pobeći. Humanoid je bio dovoljno ljubazan da sačeka Dženi. Ona kao da je imala mali problem sa sandalicama.
-Pukla mi je štikla – kiselo je promrsila dok je prolazila pored Terija. Dženi nije bila tip sekretarice koja bi poludela zbog oštećene garderobe ili napuklog nokta. Žena je bila previše sposobna da bi je bilo kakva nezgodacija omela.
Siguran da ih sve ima na okupu, Teri je zabarakadirao vrata. Martin je pokušao da  isprati proceduru, u slučaju da bude morao panično da se spašava pre nego što propisno polete, ali bilo je previše komlikovano. Nije Teri džabe bio šef obezbeđenja.
Unutrašnjost je ličila na obični raspali tramvaj, ako je suditi po muzejskim primercima. Mala doza autentičnosti iz vremena u koje dolaze. Martin je iznenada bio siguran da će umreti od gladi na tom Balkonu. Pokušao je da se seti da li je spakovao dovoljno sapuna.
-Spremni! – doviknuo je Teri.
-Držite se! – čulo se u odgovor.
Mogao je da se drži za Dženi, pomisli Martin. Ali ona bi ga verovatno ubila kad bi pokušao, i to ako bi imao sreće. U protivnom, samo bi ga godinama razvlačila po sudovima zbog neprimerenog seksualnog napada.
Nešto je negde začangrljalo, zatim duboko uzdahnulo. Martin još uvek nije našao za šta da se pridrži, kada je prostor u transporteru počeo da se sažima i izobličuje. Svaki stepen Rihterove skale navratio je u posetu. Čangrljanje je preraslo u nezdarvu buku. Martin zaključi da je to dobro, jer tako niko nije mogao da ga čuje kako vrišti. Iako se činilo da transporter stoji u mestu, par puta se našao naglavice i bio je siguran da je prebrisao svu paučinu sa plafona. U jednom trenutku primeti odblesak Dženinih grudi kako promiču pored njega i shvati da se i ona tumba zajedno sa njim. Taj prizor ulepšao mu je nekoliko narednih sekundi. Ostatak putovanja proveo je ubeđen da je umro i rodio se kao bingo loptica u bubnju.
Zakleo se, ako prežive, ima da se osigura da nikada više ne ode ni u jednu misiju. A ove šugave transportere neće ukinuti, o ne – Teri će imati tu čast da se svaki put vozi njima.
-Stigli smo! – neko je vikao.
-Reci to mom želucu – prostenja Martin, dok mu je u ušima zujalo a mlitavi mišići odbijali da pokrenu izubijano telo. Podigao je pogled na vreme da vidi kako tri Terija otvaraju troja vrata (izgleda da se pokvarenjak držao za njih čitavo vreme) u tri dimenzije Balkonskog sveta.
Eci, peci, pec, pomislio je, pokušavajući da pogodi koja vrata su prava.
Okupan svetlima novog sveta, Martin se teatralno ispovraćao i onesvestio.

2 thoughts on “Mirko Pladunjala – Molitve i lepak

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: