Mirko Pladunjala 31 – Koji IQ manje-više

Čekali ste, čekali i evo ga. Samo smo na jedan korak od kraja ove epopeje. Prethodni nastavci su OVDE. Ako slučajno ne znate, priču o Mirku zajedno pišemo Sofia i ja.

********************

Jasmina, ma koliko bila pristupačna dok su bile nasamo, sada je bila misteriozna poput svakog političara kad ga pitaju kad će biti bolje. Govorila bi gde da skrene tek kad bi prišli raskrsnici, što Zorici skoro nikad nije ostavljalo vremena da se pripremi. Bila je dovoljno okupirana da ne razmišlja o Teriju i onome što je videla u sobi, pa se nije bunila.

Da li su se ženi zaista menjale veličine oblina? Mora biti da joj se učinilo. Ako je istina da su oboje agenti, kakvog je smisla imala ljubičasta kosa i oči, znajući da je njihova primarna karakteristika da se uklope?

Morala je hitro da zaustavi auto na jednom ćošku kad je Teri povikao. Umalo su izazvali nesreću, ali trubljenje i maštovite želje ka najbližim precima bili su sastavni deo vožnje i niko u sivom mercedesu se nije naročito potresao.

-Šta je? – Jasmina je gunđala kad je Teri iskliznuo iz kola i prišao teturavom prolazniku obučenom poput skitnice u šuškavi šorc, papuče i višebojnu majicu posutu šljokicama. Kad ga je Teri ugurao pozadi, između sebe i Džejn, unutrašnjost kola se ispunila mirisom alkoholisane skitnice. Bliža inspekcija otkrila je da su boje na majici ostaci vrlo zanimljivog ručka. Niko nije hteo da istražuje odakle šljokice u kombinaciji.

Čovek se slabašno bunio, govoreći kako je svaka vožnja na ovom svetu ista, ali ubrzo je zahrkao. Zorica, koja se u svojoj profesiji medicinske sestre sretala sa raznim slučajevima, nikad nije čula tako glasno hrkanje. Upalila je radio, ali je grozomorna buka poput crne rupe usisavala svaki zvuk i neutralisala kako muziku tako i reklame. Sveopšta kakofonija, praćena svađom pozadi, stvorila joj je instat glavobolju. Ugasila je radio, na vreme da čuje kako Teri viče Ne!. Ili je to bilo dovoljno da ućutka ljubičastu koleginicu, ili nisu hteli da ih slušaju kako se svađaju.

-Ovo nam je kolega – reče Teri u pauzi između dva struganja. – Martin – sačekao je drugu pauzu da saopšti i njegovo ime.

Jasmina i Zorica se samo pogledaše.

*

Tetka je stanovala u sivoj zgradi predviđenoj za rušenje kada dođe na red izgradnja projekta Đokina džungla. Projekat je kasnio jedan životni vek, a od obećanog stanovnici kvarta su do sada videli samo poplave i jednu najezdu miševa.

Zorica, koja bi obično tražila propisan parking, sada je rizikovala da sravni banderu sa zemljom samo da što pre izađe iz auta. Zalupila je vrata, duboko udahnula i osluškivala buku gradskog života, bez struganja. Ostali su delovali podjednako začuđeni kad su otkrili da im bubne opne još uvek rade.

Teri im suptilno privuče pažnju pažljivim nakašljavanjem.

-Ja i Jasmina idemo gore da razgovaramo sa tetkom – rekao je. – Vi se odmorite – Zorica zadrhta od brižnog tona u njegovom glasu, pocrvenevši kad ju je pogledao. – Budi dobra i pripazi da nam direktor ne odluta – ovo je bilo upućeno Džejn, koja upadljivo zakoluta očima. – Brzo se vraćamo.

Pružio je ruku Jasmini koja se do tada oslanjala na auto, te se sad osloni na njega. Zorica oseti neodoljivu potrebu da je saplete, ali bojala se da bi onda Teri poželeo da je nosi. Odlučila je da proveri da nije negde ogrebala auto, znajući da nema hrabrosti da uđe unutra i da ga preparkira. Njihov kolega se izgleda izvrnuo, prostro po čitavom zadnjem sedištu, a oscilacije iznutra činile su da stakla prozora lagano vibriraju.

-O, bože – uzdahnula je.

*

Mirkova tetka, kako je saznao na sporom putu do lifta, stanovala je na trećem spratu, u stalnom ratu između komšija odozgo (koji su bili specijalni pretplatnici klompi s drvenim đonom), komšija odozdo (koji nisu cenili tetkine slobodne akcije pušenja i bacanja pepela i raznih semenki sa terase), i komšija levo i desno (operisanih od umetnosti i slodobnih medijskih izleta u Braćale).

Na otiraču ispred njenih vrata velikim slovima pisalo je Odbij!. Jasmina je preuzela inicijativu, počevši da lupa i pritiska zvonce naizmenično.

-Je l’ ona gluva? – upita Teri, donekle začuđen agresivnošću njenog postupka.

-Ma jok, samo gleda neko smeće na TVu – gadljivo je nabrala nos. – Videćeš.

Teri nije želeo da gleda. Želeo je da mu gospođa otvori vrata, da izravno dobiju informaciju o trenutnoj lokaciji one nesreće od pisca, da ga ulove i završe misiju, nekako.

-Možda nije kući – reče Teri.

Jasmina proveri koliko je sati.

-Kući je. Gleda TV, samo nisu reklame – reče i nastavi sa nasrtajima na vrata.

Vrata se uz škripu otvoriše, ali ne tetkina već ona pored, sa velikim vencem protiv uroka u čijem središtu se gnjezdila špijunka.

-Vi to kod one dronfulje? – namrgođeni primerak XXL bakute streljao ih je očima. – Slobodno joj recite da svoje smeće…

-Kuš! – odbrusi Jasmina ni ne pogledavši je.

Baba, očigledni samoproglašeni zapovednik trećeg sprata, kiselo ih odmeri i pljunu u njihovom pravcu kao da baca anatemu, zatim bučno zatvori vrata. Teri nije čuo korake iznutra i pretpostavio je da je žena ostala da visi na špijunci. Grad, a ponašaju se kao da su u seoskoj sredini, čak i gore, pomislio je.

Jasmina je očito znala šta radi, jer posle nekog vremena otvoriše se prava vrata.

-De, polako, deco, šta ste navrli – dobrodržeća gospođa pozamašnog dekoltea obrubljenog šljokicama piljila je u njih u parodiji koketnog pogleda. – Recite, kako mogu da vam pomognem?

-Mi smo…  – poče Teri, ali ga žena prekide.

-Ne razgovaram sa Herbadetovim svedocima.

-Nismo… – krenu Jasmina.

-Izvinite, sad će mi se završiti reklame, požurite. Ne želim ni demonstraciju uređaja za kućnu negu što izvlači perut iz grinja…

-Pobobu, gospođo, ovde smo zbog jedne vrlo delikatne i privatne stvari i svaki razgovor u ulazu je nepriličan – Teri izdeklamova bez daha, značajno pogledavši ka vratima pored.

Tetka konačno shvati poruku, otvori vrata širom i propusti ih unutra. Primetio je da Jasmina zahvalno gleda put nebesa.

Probili su se do dnevne sobe, tom strategijom obezbedivši da se tetka nalazi između njih i vrata. Nije mogla prosto da ih zaustavi, ni da ih ignoriše. Teri zaključi da stan izgleda standardno po pravilima doba, čak ni upaljeni televizor nije predstavljao čudan prizor. Mnogi izveštaji potvrdili su da ljudi u ovom ćošku Univerzuma imaju umove zavisne od tehničkih sprava. Teri je doktorirao na tezi da povećani IQ dovodi do tehnološkog napretka, koji pak, neprestanim korišćenjem, dovodi do sniženja IQa. Pomalo paradoksalan izbor, s obzirom na to šta je on. Svejedno, čini se da je bio u pravu, posebno kad je osmotrio Purpur kanal koji je žena tako prilježno pratila. Primetio je da je Jasmina osmotrila sve ćoškove, šoljice i pune pepeljare. Primetio je i da se njih dve ne poznaju. Kakav je to verenik kad je nije upoznao sa tetkom?

-Možemo li da sednemo? Gospođica je upravo iz bolnice.

Pomogao je Jasmini da se smesti, dok ih je žena sumnjičavo posmatrala. Delovala bi zastrašujuće, da nije svako malo bacala pogled ka TVu.

-Slušajte, ako je ovo neka prosjačka prevara… – poče, ali je Teri, poučen prethodnim iskustvom, prekide:

-Mi smo iz Agenicije i ovde smo zbog Mirka Pladunjale, vašeg sestrića. Čini se da je upao u nevolju i moramo da ga lociramo što pre. Nije osumnjičen ni za šta – još uvek – ali zaista bi bilo najbolje da ga nađemo pre nego što stvari postanu ozbiljnije, ako shvatate šta hoću da kažem.

Namerno nije objasnio o kojoj se Agenciji radi. Višegodišnji rad na terenu naučio ga je da uopšteni pomen vlasti, kombinovan sa pominjanjem voljenog bića i potencijalnom nevoljom u kojoj se nalazi, obično radi posao.

Tetka zapanjeno sede na fotelju i reče da shvata, iako nije bilo šanse da je išta shvatila.

-Nije kriv? – upita.

-Naravno da nije, ali što nam duže bude trebalo da ga nađemo, to će postajati podložniji okolini i ko zna na šta ga mogu nagovoriti, a onda će biti prilično teško dokazati da nije kriv.

Teri je mogao i mnogo gore priče da složi – imao je posebnu dozvolu da laže sve osim pretpostavljenih kada bi učestvovao u misiji – ali uopšteno zastrašivanje bilo je dovoljno.

-Bio je ovde – tetka se okrenu ka trpezariji i Teri naglo skoči. Obišao je čitav stan a da nije našao Mirka. Vratio se u dnevnu sobu.

-Kuda je otišao?

-Zaista ne znam – promrmljala je, a onda joj se oči ushićeno usmeriše ka ekranu televizora i ostadoše tamo. Reklame su se upravo završile i reprize scena iz Braćalaod pre reklama im napadoše čula.

-Šta… – poče Teri na prizor ljudi koji vrište jedni na druge, gađaju se sokovima u papirnatim čašama i jašu čudesne plastične životinje po bazenima.

-Šššš – tetka požuri da ga ućutka, nagnuvši se ka televizoru. – Ova sezona je mnogo bolja od prošle, ova Nikol sa dva L je ušla sa mužem, i tudna je, a on se kreše s kim stigne, ova ih je zatekla i sve mu je po spisku… vidiš! Tako je, kraljice! To! A ovo đubre i dalje po svom!

Teri je zurio u neverici. Jasmina uze daljinac i ugasi uređaj.

-Alo! Šta?! Ne! – tetki je trebalo par sekundi da shvati šta se desilo. – Vraćaj to nazad, glupačo glupa, jesi li totalno poludela, sad ide novi materijal!

S krvožednim sjajem u očima i iskeženim zubima skočila je na devojku, a Teri se postavi između njih. Njegova humanodina građa bila je dovoljna da spreči napredovanje omanje vojske, ali ozbiljno je sumnjao da može dugo da izdrži protiv opsednute žene.

-Samo nam reci gde je Mirko i eto ti daljinac – povika Jasmina.

-Gde da nađemo Mirka? Samo nam to treba i idemo! Adresa, gospođo!

Čini se da ju je pristrojno oslovljavanje, za razliku od onoga na šta je navikla u svom omiljenom šou, pomalo primirilo.

-Ima svoj stan u Ulici proleterijata 17 – graknula je.

-Nije tamo.

-A šta ja znam gde je! Samo piskara nešto k’o nezdrav, misli da ga ne vidim, i vucara se po nekakvim forumima, što tamo ne pogledate?!

-Šta piskara? Pokušajte da se setite da li je nešto pričao o tome – Teri je glasu dodao svu isledničku ubedljivost.

-Otkud znam, nekakve gluposti. Vraćaj mi taj daljinac!

Svestan da više ništa neće izvući iz žene, Teri dade znak Jasmini i ova baci daljinac na fotelju. Tetka se ustremi na dotični komad nameštaja, rukama drhtavim od adrenalina jedva usmeri daljinac i pritisnu dugme. Šou oživje u sobi.

-Šta sam propustila… aha, pa i nije mnogo. Dobro je, ne moram da uplaćujem Platinasti paket. E tako, jebi im nanu naninu, kraljice!

Jasmina i Teri se zagledaše. Za Mirkovu tetku oni više nisu postojali.

-Eh, pa mi ćemo sami da se ispratimo napolje – tiho će Teri, ali ga žena preču.

Pomogao je Jasmini da ustane.

-Da li Mirko ima neke prijatelje?

Jasmina odmahnu glavom.

-A šta su ti forumi?

-Ne znaš? Neka vrsta okupljališta na internetu. Ima ih raznih.

-Misliš li da bi tamo znali gde je Mirko? – Teri pogleda put laptopa na trpezarijskom stolu. Jasmina pogleda takođe, osmehnu se i dozvoli Teriju da joj pomogne do stola. Otvorila je laptop, sačekala da se uključi i počela da pretražuje društvene mreže. Nisu morali da se boje da će ih tetka primetiti i izbaciti napolje, makar dok ne počnu reklame i ona ne poželi novu šoljicu kafe.

-I?

-Ne požuruj me.

Teri oprezno proviri u dnevnu sobu.

-Jebiga, ne znam kad su reklame.

-Evo ga – obaveštenje na svim mrežama… O, ne! – Jasmina preblede, besno lupišvi šakom o sto.

-Tiše. Šta si našla?

-Idiot je objavio knjigu.

*

Teri se nadao da će se tetka u dogledno vreme setiti da je imala goste i da bi trebalo da zaključa vrata. Nije mu se čekalo do novih reklama da bi je podsetio na to. Ne bi mogao da podnese još koji minut Braćala.

-Koliko sezona ima? – slabašno prošaputa Teri, naslonjen na zid lifta. Njegovi procesori nisu znali šta da rade sa besmislenim scenama koje su vrištale za logičkim smislom, te su ih vrtili ponovo i ponovo. Teri se uhvatio za glavu, misleći da ovako izgleda ludilo.

-Dvadeset osam, koliko se sećam – reče Jasmina.

-Bestraga – promrmljao je, trajno ih izbrisavši. Sumnjao je da mu je nekoliko vizuelnih kola ozbiljno oštećeno, doduše ništa što ne bi mogao da zameni po povratku kući. Možda da nove ugradi sa smanjenim pragom samoočuvanja?

-Kako to da se ne poznajete?

-Upoznale smo se – Jasmina će jetko. – Verovatno je zaboravila. I tad je blesila u televizor.

O krucijalnom otkriću nisu razgovarali. Teri je shvatio da je i Jasmina svesna koliko je bitno zaustaviti Mirka. Možda nije razmišljala u razmerama Univerzuma, ali posledice su bile dovoljno vidne i oko nje.

-Ako požurimo… – reče Jasmina, kao odjek njegovim mislima.

-Da.

Vrata lifta se otvoriše, i on joj pomože nazad do auta.

Tamo se situacija nije promenila. Zorica i Džejn su se posmatrale kao mačke zalutale na tuđu teritoriju, i mogao je da se kladi da ni reč nisu razmenile. Martin je i dalje hrkao. Jasmina mu dobaci šnalu koju je uzela u stanu, i Teri je prikači na Martinov nos. Buka se značajno smanjila za pola.

-Idemo – Teri izdiktira novu adresu kad su se smestili.

-Ne tamo – Martin bunovno viknu iz sna. – Idemo na Stanimirku… Knjiga… Ilustracije… – i nastavi da hrče, bez da se probudio do kraja.

-O, bože – Zorica uzdahnu, oštro se uključivši u saobraćaj, uz obavezno trubljenje sirena.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: