Mirko Pladunjala 28 – Neobični savezi i naravno, grudi

Bliži se kraj, a niste ni svesni šta će vas snaći. Dobro, ne znamo ni mi, ali dobro sad. Kad kažem „mi“, onda mislim na Sofiu i mene, dvojac koji silno uživa u pisanju ove priče… Ako ste preskočili neki nastavak, svi se nalaze OVDE.

**********************

 

Zorica je bila ispunjena čudnim spokojem, iako je  prolazila kroz smenu koja se mogla porediti sa Velikim trovanjem u Skupštini. Tom prilikom su svi narodni poslanci završili na Zoričinom odeljenju sa teškim oblikom trovanja pokvarenim kavijarom iz skupštinskog restorana. Kada se kaže svi, onda se misli na njih jedanasetoro, jer ostalih dvestotine trideset i devet poslanika nisu bili na svom radnom mestu. Pošto je na dnevnom redu bio nevažan Zakon o paketu pomoći penzionerima, majkama, deci, svi poslanici, osim spomenutih jedanaestoro,  glasali su sa egzotičnih destinacija. Putovanje oko sveta za sve poslanike bračne partnere, ljubavnike/ce i rodbinu navedenih do šestog kolena, su izglasali putem vanrednog saziva kao deo paketa pomoći napaćenim poslanicima. Otrovanih jedanaestoro je glasalo protiv Zakona o pomoći napaćenim poslanicima. Sve vreme su izlagali neke besmislene prigovore o urušavanju morala, zakonitosti, bezočnoj pljački države i građana  i sličnim tričarijama. Čudnom igrom slučaja i pojavom nepoznate bakterije, koja na neki način ostavlja trag arsenika. jedanaestoro poslanika je umrlo. Nakon izbora novih da popune upražnjena mesta, više se nisu čuli prigovori o neustavnosti.

Zorici je bilo žao svih obolelih, ali je najviše  bila oduševljena čitalačkim zanosom, koji je okruživao. Oko svakog kreveta sa bolesnicima u nesvesnom stanju, stajalo je i sedelo po nekoliko ljudi, što zdravstvenih radnika, što prijatelja i rodbine i svi su čitali. Neki pacijenti su se budili i začuđeno se osvrtali oko sebe, videći brojna poznata i nepoznata lica. Kad god bi se neko probudio, Zorici bi u oku zasvetlela vlažna iskra.

Trudila se da se nađe u blizini svakog bolesnika, ali je najčešće prolazila pored sobe u kojoj je bila smeštena Džejn. Zorica je primetila da se Teri vratio od nekud. Sam pogled na njega izazivao je u njoj ubrzano disanje, rumenilo obraza i bolju prokrvljenost, pogotovo u predelu nižeg dela stomaka, baš nižeg nižeg.  Istovremeno, mučila ju je i neka neodređena slutnja. Pogledala je kroz prozor na vratima Džejnine sobe i videla Terija kako joj nešto šapuće na uho.  Oštra žaoka ljubomore potresla je ne samo Zoričino srce, već i sve otale unutrašnje organe.

 

Džejn je posmatrala nepomične Terijeve oči.

„Ipak si sve shvatio na kraju“, zaključila je mirno. „Da budem iskrena, trebalo ti je više nego što sam očekivala.“

„I dalje ne razmem, čemu sve to? Laži, spletke, zavere. Bila si spremna da rizikuješ sudbinu celog univerzuma, samo zbog toga jer si želela bolju poziciju.“

„Moć pokreće sve. Biti žena u bilo kom delu univerzuma nije lako, a pogotovo je teško biti žena sa ambicijom. Videla sam onolike nesposobne muškarce, koji su se uspinjali lestvicama moći, dok bih ja ostajala u zapećku. Jednostavno sam odlučila da preuzmem stvari u svoje ruke, koja god to bila stvar. Ako Veliki GRB zid* neće  Bobu, onda Bob mora Velikom GRB zidu.“

Gledala je Terija stegnute vilice, ali je posle nekoliko trenutaka opustila lice.

„Za androida, koji ima skoro beskrajno znanje o skoro svim oblicima života, nekad si isuviše naivan i izvini, ali glupav“. Džejn se nasmejala nežno i nastavila videvši Zoričino zajapureno lice iza stakla na vratima.  „A kad smo kod toga, vidim da si počeo da osvajaš zemljanke. Šta gospođica  bolničarka,  koja nas sve vreme ljubomorno gleda, misli o tvojim bioničkim izmenama i činjenici da jednostavno, nisi čovek, ma koliko se trudio?“

Iako je to bilo tehnički nemoguće, Terijevo lice je oblilo crvenilo i krupne graške znoja.

„Još nismo stigli da pričamo o tome“, odgovorio je ne pomerajući usne.

„C-c-c, vidiš kako izgubiš kontrolu nad telom kad se uzbudiš“, prekorila ga je Džejn. „Ljudska bića, osim ako nisu trbuhozorci , ne mogu da pričaju ne pomerajući usta. Eh, muškarci, isti ste u svim pojavnim oblicima. Zato sam napokon i odlučila da iskoristim sve kvalitete kojima me priroda neštedemice obasula.“

Grudi su joj ispod pokrivača rasle i smanjivale se, prelazeći iz špcastih u oble. Vazduh se ispunio mirisom lavande, jasmina, citrusa i sandalovine.

Čak ni android Teri nije mogao da skrene pogled sa igre Džejninih grudi. Nekoliko puta je odmahnuo glavom, ne bi li odagnao afrodizijački miris koji se širio sobom. Brzo je ustao i širom otvorio prozore.

„Kao što rekoh, svi ste isti, bili pravi ili veštački“, smejala se Džejn koketno. „Mislim da smo trenutno došli u poziciju 69, ili što bi se reklo prostije, ja tebi, ti meni.“

„Kako misliš?“

„Lepo, ti meni pomogneš da napredujem, ja tebi pomognem oko osvajanja male bolničarke jer koliko vidim, nisi ništa uradio sa njom. A u međuvremenu ćemo zaustaviti onog ludaka da slučajno ne uništi univerzum.“

„A Martin?“

„On će naravno, morati pod led“, odgovorila je mirno.

Teri je razmišljao nekoliko trenutaka. Iako su mu hiljade senzora govorile da postupa pogrešno, morao je da posluša onaj jedan koji mu je rekao da mora da uradi bilo šta, ne bi li osvojio Zoricu.

Pružio je Džejn ruku. Čvrstim rukovanjem su potvrdili dogovor.

„Sad još samo da nađemo Mirka“, rekla je Džejn ustajući iz kreveta. Skinula je sa sebe bolničku spavaćicu i potpuno naga stajala pred Terijem, tražeći svoju garderobu.

„khm, umpf, hm, kh, kh“, ispuštao je Teri zvuke dok su mu se oči okretale svuda po sobi. Na kraju je jednom rukom prekrio svoje oči, a drugom je Džejn dodao odeću.

„Hvala, vrlo si ljubazan. Nešto su ti zatrokirala kola za reprodukciju govora“, podsmehnula mu se. „Dosta je bilo igrarija, hajde da završimo sa ovim i da se vraćamo kući. Jedina osoba koja bi mogla da zna gde je Mirko, je njegova tetka.“

„Treba samo da je pronađemo“, odvratio je Teri napokon povrativši normalne govorne, i ostale, funkcije.

„Tu mogu ja da vam pomognem“, začuo se ženski glas.

Džejn i Teri su se okrenuli i u dovratku videli  zajapurenu Zoricu i Jasminu, koja je mirno gledala u nokte na desnoj ruci.

„Odvešću vas do njegove tetke, on mora biti zaustavljen.“

 

*Veliki GRB zid (Great GRB Wall) je najveća struktura poznata čoveku. Izvor Wikipedia

 

3 thoughts on “Mirko Pladunjala 28 – Neobični savezi i naravno, grudi

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: