Mirko Pladunjala 27 – Zar i ti, sine Brute?

Nismo vas zaboravili… Predstavljamo vam novi nastavak Priče o Mirku … 🙂 Kad će i da li će ikada biti kraj, to znamo samo Sofia i ja, koautori dela pred vama….  Svi prethodni nastavci Sage o Mirku, nalaze se OVDE. Slobodno pohvalite ili pokudite napisano, ubacite neki dinar, pozovite nas na klopu…

************************

Teri je, pre polaska na misiju, instalirao dodatne programe prepoznavanja psiholoških obrazaca ljudi. Kao šef obezbeđenja Agencije za popravku vremena i prostora, ponosio se što je svaki sukob završavao miroljubivo. Ova misija je, međutim, izvlačila najgore iz njega. Više puta se suzdržavao da ne udavi Martina. Zadovoljio se osvetom nad njegovom garderobom, objasnivši mu da je šubara sa šuškavcem i šorcem odličan izbor. Pre toga je sredio da svu onu skupu garderobu i neprocenjive kofere pošalju u humanitarne svrhe. Nadao se da će neko u organizaciji imati dovoljno pameti da stvari preproda, radije nego da deci podele čipkane ljubičaste košulje.

Dženi nije ni trepnula kad se pridružila u suptilnom kinjenju direktora, predloživši japanke sa belim dokolenicama. Uobičajna reakcija na rad sa nesposobnim šefom. Saveznici na ovom poslu, bili su nalik bebisiterima zaduženi da paze pomalo nevaspitano preraslo dete bogatih roditelja. Ni svi algoritmi predviđanja ljudskog ponašanja nisu mogli da predvide ono što je otkrio, što još uvek nije mogao da shvati.

Zurio je u hrpu knjiga koje je Martin ostavio, ne videći ih. Po rukama je prevrtao komunikator, jedinu vezu sa štabom Agencije. Zadnje poruke koje su dobili pre poletanja. Adrese i kontakti za pronalaženje Mirka. Njegov produženi dosije. Sve što je potrebno da ga sustignu pre nego što ode kod izdavača, u isto vreme sve što im nije rečeno. U Dženinom komunikatoru nalazilo se pokriće za misiju koja je otpisana kao propala pre nego što su krenuli.

Nameštaljka, pomislio je. Za koga?

Bez sumnje bi svi posvedočili da nisu imali pojma. Ako se zabušantu Martinu nije moglo verovati, valjda je Terijeva reč nešto vredela u toj kompaniji? Dženi ne bi tek tako mogla da se izvuče iz spletke.

S druge strane, ne bi nikako valjalo da misija propadne. Suočavaju se s pretnjom implozije univerzuma. Čitav svet može biti uništen zato što se neko igrao politike u Agenciji. Jer, šta je drugo moglo biti u pitanju? Teri je bio uveren da neko želi da postane direktor umesto direktora.

Taj neko bi želeo da oni propadnu. Taj neko bi želeo da pobere lovorike za uspeh misije. Dakle, Teri je zaključio, mora da postoji još jedan tim na terenu.

Ključ se nalazio u Dženinim rukama. Za razliku od Martina, Teri je napamet znao dosijee svih zaposlenih u Agenciji (po prirodi, bilo mu je nemoguće da bilo šta zaboravi). Jednom kada je razmislio o tome, srazmerno lako je shvatio koja će je literatura probuditi iz prve. Da mu procesori nisu bili zauzeti premotavanjem šta je Zorica rekla njemu a šta je on rekao njoj (a šta je tek mogao da joj kaže), davno bi shvatio.

-Pazi sad – nagnuo se ka Dženi, modulirajući jačinu glasa tako da ga samo ona čuje. Sa drugim timom u okolini, nije hteo da rizikuje prisluškivanje. – Probudiću te, a onda ćemo da popričamo. Ako ocenim da me lažeš, pročitaću ti onaj Mirkov papirić koji si htela da sačuvaš.

Posmatrao je, kao da očekuje odgovor od komirane saradnice. Nije znao da li je stvarno htela da sačuva taj papirić, ili ga je sasvim slučajno stisnula u šaci kad je pala. Možda je htela da ga podmetne Martinu i tako ga komira, ne ugrožavajući misiju na dubljem nivou. Bob sveti zna da direktor do sad nije bio od velike pomoći.

Jedan od njegovih procesora sadržao je fajl pod nazivom Disertacija Džejn Gvin: Uporedna psihološka analiza Jude Iskariotskog i Markusa Junijusa Brutusa, takođe poznat i kao Kvintus Servilijus Kepio Brutus. Otvorio je fajl i krenuo ispočetka.

Dženi ne samo da je bila izdajnik, nego je smatrala da svako nesposobniji od nje treba da dobije šta zaslužuje, a ona se upravo spremala da pripomogne u procesu. Malo ko je bio sposobniji od nje. Možda Teri, koji je po prirodi androida bio nepogrešiv. To što nisu na višim pozicijama, mogu da zahvale nesrećnim političkim neangažovanjem. Logično, što je pozicija bolja, to su šanse da nekoga uvrede i da ih neko tuži veće. Ali, za neke stvari (kao što je stan od 900 kvadrata i povremena večera u Čobaninovom vilajetu) vredelo se boriti. Dženi, od kad je dobila nameštenje šefice ljudskih resursa, nije odavala naznake nezadovoljstva niti želje za nečim boljim. Teri je morao da shvati šta ju je promenilo.

Na zvuk tihe recitacije o Judi i Brutu, Dženini kapci zadrhtaše. Udahnula je i naglo otvorila oči. Bile su ljubičaste, što je po morfinskoj anatomiji značilo da je duboko razmišljala. Pogledala je Terija, nimalo dezorijentisana.

-Znaš li – android je dočeka pitanjem – šta se dešava sa timom koji zajebe misiju?

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: