Mirko Pladunjala 24 – Najvažnija knjiga, ikad napisana

Priča o Mirku se zahuktava, kraj je je već izvestan (valjda). Ako niste znali, ovu priču, zajedničkim snagama pišemo Sofia i moja malenkost.  Ako ste bili na drugoj planeti, pa niste čitali prethodne nastavke sage o Mirku, nesuđenom piscu, čija knjga može da promeni tkanje svemira, onda kliknite OVDE. Slobodno pohvalite ili pokudite napisano, nismo sujetni(suviše)

**************

Mirko se teturao ulicama, ponašajući se kao tipičan primer imenice – udarao je u predmete i u stvari,  a bića su tu njegovu pojavu častila rečima koje nisu prilagođene širokim narodnim masama.

Nisu ni pogledali rukopis. Ni pogledali…

Mirkove oči pune suza, privukao je plakat na oglasnoj tabli lokalne biblioteke.

Večeras! Ne propustite!

Promocija romana „Vuk svih zmajeva“, kao i zbirke pesama „Mesečina od dima“, pisca Jasmina Krivokuće.

Mirko je razmišljao nekoliko trenutaka dok nije smestio ime sa zida u odgovarajuću fioku u svojoj glavi. Nakon prepoznavanja, zluradi osmeh se raširio Mirkovim licem.

Ovo će biti zabavno. 

Obrisao je suze i čvrstim korakom ušao u biblioteku. Književna promocija je bila u toku i niko nije obratio pažnju na Mirkovo pojavljivanje. Iznenadio se kad je video skoro četrdeset ljudi naguranih u skučeni prostor male biblioteke.

Ha, nabeđeni pisci se svuda prate i idu kao čopor hijena…

Većina muškaraca, je bila uniformno obučena, sakoi sa kožnim zakrpama i beli svileni šalovi.

Žene su takođe pripadale tom spisateljskom plemenu. Većinom su imale frizure sa manga stranica, kao i brojne đinđuve najraznovrsnijih oblika i materijala.

Ekscentrično oblačenje je prva i najvažnija odlika svakog pisca. 

Nije prošao ni minut kada je voditelj programa, objavio da je gotov zvanični deo književne promocije.

„Hvala vam, dragi prijatelji“, zahvalio se pisac, takođe ogrnut svilenim belim šalom,  uz široki osmeh. „Gotov je zvanični deo večeri, sad ću sa zadovoljstvom potpisati primerka knjige. Ko kupi obe knjige, dobija popust.“

Prisutni su stali u red ne bi li kupili svoj primerak knjige i dobili autogram autora. Žamor prisutnih je ispunio prostoriju.

„Ove knjige su neverovtne.“

„On je takav talenat, a zapostavljen je.“

„Stavila bih ga u lektire.“

„Uh, što je dobra ova rakija.“

Mirko je iz ruku jedne od prisutnih dama istrgnuo knjige. Nije obraćao pažnju na njeno bučno negodovanje. Otvorio je neasumice zbirku pesama.

Mesečina od dima,
To je moja osobina.

Mirko je sa gnušanjem bacio knjigu.

Zatim je okrenuo zadnju koricu romana.

Roman „Vuk svih zmajeva“, predstavlja svež i originalan pristup slovenskoj mitologiji. Glavni junak Borivoje, od vučjeg naroda, mora da pronađe božansku relikviju uz čiju pomoć će spasiti svoje namiljije, koje je oteo zli čarobnjak Vulisticijan. Tokom potrage, Borivoje će oko sebe sakupiti neobičnu družinu čija će mu pomoć biti neophodna, pokazujući da grupa iskrenih prijatelja može da savlada sve prepreke.
Monumentalno delo, prepuno hrabrih dela koje će vas ostaviti bez daha, knjiga koju do samog kraja neće moći da ispustite iz ruku. 

Da je našao najlonsku kesu punu smeća ostavljenu na suncu mesec dana, Mirko bi imao manje gadljiv izraz lica.

„Ovo je najodvratnije đubre!“, viknuo je Mirko, nesvesno podižići čašicu rakije koja je stajala na pultu. Domaća rakija je sastavni deo svake književne promocije, pogotovo promocije pesama. Ispio je sadržinu u jednom gutljaju.

„Slušajte me pažljivo“, rekao je i tada mu se sve zamračilo.

Mirko se probudio sa razornom glavoboljom i mamurlukom od kog se sve okretalo. Nekoliko minuta nije bio siguran gde se nalazi. Kada je bol u glavi malo uminuo, uspeo je da zaustavi okretanje prostora oko sebe, vid mu se donekle izoštrio i shvatio je da je u svojoj sobici. Nije znao kako je tu dospeo.

Seća se da je otišao na promociju neke knjige. Malo po malo, sećanje mu se vraćalo u fragmentima.

On se obraća prisutnima, kudeći ih zbog toga što podržavaju beznačajnu književnost. Čita im iz svoje zelene knjižice. Čini se da su neki od prisutnih kritikovali Mirkovo pisanije tako što su povraćali.

Bolesnici, spremni su na sve, samo da me ponize.

Mirko je najednom znao šta mu je činiti.
Prevrnuo je dušek na kome je spavao i izvukao malu kutijicu sa slikom Mikija Mausa. U njoj su bile izgužvane novčanice i fleš memorija na kojoj su bile prekucane sve Mirkove zelene sveščice, kao i finalni oblik njegove knjige. Mirko zbog straha od upada hakera, nikad nije najvredniji rukopis na svetu držao u svom kompjuteru. Sve je nagurao u ranac i istrčao iz kuće.

Promenio je dva autobusa dok nije stigao na odredište, na najzabačeniji deo grada.
Pogledao je telefon da proveri da li je na pravom mestu.
Adresa je bila tačna. Pogčed na okolinu mu nije ulivao sigurnost.
Zgrada je je imala dva sprata, većina prozora je bila razbijena, svuda oko zidova su bile nabacane kese sa smećem, koje su cepali mršavi psi, kidišući jedni na druge. Mirku su uputili neprijateljski pogled. Prisećajući se svog nedavnog susreta sa psima uobraženog plemića, Mirko je brzo sišao niz nekoliko stepenika.
Gurnuo je zarđala vrata. Njihova škripa je bila delotvornija od zvona.

„Dolazim“, začuo se glas iz najmračnijeg dela podruma.

Mirko je primetio velike, i čini se, prastare štamparske mašine, kutije sa papirom, i knjige i časopise koji su bili po podu u naherenim gomilama.

Mirku je prišao pogrbljeni muškarac, zalizane crne kose i sa dioptrijom u narodu poznatom kao flašice za Koka kolu. U uglu usana je stajal upaljena cigareta, koja je celu štamparevu glavu obavijala u dim.

„Kaži, sinovac, da se nisi izgubio?“

„Našao sam vaš oglas u kome tvrdite da najjeftinije štampate knjige“

„Tačno, od mene nećeš naći jeftinijeg.“

„Dobro“, odvratio je Mirko vadeći zgužvane novčanice i fleš memoriju.

Štampar je brzo prebrojao novac.

„Koliko strana ima ovo tvoje čudo?“

„To nije čudo, već najznačajnija knjiga ikad napisana“, samouvereno je rekao Mirko. „I ima oko šest stotina stranica, zapravo šest stotina osamdeset i četiri.“

„Eh, sine da sam dobio dinar svaki put kada sam čuo da je neka knjiga najznačajnija, sad bih bio milijarder. Sedamsto strana? Opa, ti si se baš raspisao. Odštampaću ti sto primeraka.“

Mirko je malo razmišljao.

„Biće dovoljno za početak. Doći ću vrlo brzo po još. Pročitajte knjigu, pa ćete videti da sam u pravu i da ništa bolje nije nikad napisano.“

„Ma jok, sine, ja čitam samo liste iz kladionice. Knjige me ič ne zanimaju. Da knjige išta znače, bile bi zabranjene. „

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: