Mirko Pladunjala 21 – Špijunska posla

Zorica ga je povela hodnikom, pored niza drugih soba iz kojih se čulo gotovo plačno mrmljanje. Klasici u svojoj borbi za svest komatoznih. Pitao se da li bi on, s obzirom na svoje androidske osobine, bio u stanju da padne u komu nakon čitanja Mirkovih odlomaka, i koja bi knjiga u tom slučaju mogla njega da probudi. Možda bi se Zorica smilovala da mu čita. Bilo šta, uz zvuk njenog glasa, verovatno bi ga dovelo do devetog kruga budnosti*. Ako je hteo da proveri svoju teoriju, sada mu je bila idealna prilika. Papir koji je oteo iz Džejninog stiska u pljeskavdžinici kao da je pekao unutrašnjost džepa, tražeći da bude pročitan.
Pobedila je androidska priroda, koja se u svakom trenutku borila protiv mana ljudskog ponašanja, u koje je u izvesnoj meri spadala nezdrava radoznalost.
-Sačekajte trenutak – reče Zorica kad su stigli do poslednjie sobe. Diskretno je pokucala, i ne čekajući odgovor, odškrinula vrata i provukla se. Mogao je da čuje tihe glasove s druge strane.
-Dovela sam ti jednog.
-Novinara?
-Kaže da nije, ali kad pa oni govore istinu? Raspitivao se o svemu i svačemu, i želi da razgovara s tobom.
-Jesi li sigurna?
-Čak i da nije, koliko može da škodi? Rekla si da želiš da neko van institucije zna istinu o Mirku.
Oho, pomisli Teri, ovo postaje sve zanimljivije.
-’Ajde, uvedi ga. Možda bude od koristi.
Teri je presložio izraz lica u upitni, neplanski uključivši osmeh u kombinaciju kad je Zorica otvorila vrata.
-Uđite. I bez zadržavanja, Jasmini treba odmor.
-Hvala najlepše.
Zatvorio je usta pre nego što je izjavio da bi želeo da je vidi kasnije. Tako je i najbolje, uostalom. Ovde je da bi obavio misiju, trenutno su u malom zaostatku dok ne probude Dženi, i nema vremena za gluposti.
Terijev pogled pređe preko kreveta, noćnog stočića, kante za smeće dupke pune sladunjavih čestitki u obliku srca, i gomile knjiga ugnježđenih u ćošku. Po njima se dalo zaključiti da je ova soba centar operacija.
Sama Jasmina sedela je u kolicima, trudeći se da licu da neutralan izraz dok ga je odmeravala. Nije mogla izbeći auru ogorčenosti, što dolazi uz šestomesečni paket kome, bivšeg poludelog verenika i opšte nepoverenje navodnih stručnjaka.
-Drago mi je da Vas konačno upoznajem – široko se osmehnuo. – Zorica mi je mnogo toga ispričala o Vama.
Trebalo je da stuče par minuta na isprazne ljubaznosti, pre nego što izokola pomene Mirka, ali Jasmina je imala druge planove.
-Za koje novine radiš?
-Ovaj… – nije mu trebalo duže od tri sekunde da zamisli svaki potencijalni scenario ovog razgovora. Kupovao je vreme onako kako bi obično zatečeno ljudsko biće radilo, vukući noge do kreveta, uz oprezno sedanje i naglašeno razgledanje. – Ni za jedne, pretpostavljam. Mada ću na kraju svakako morati da napišem neki izveštaj.
-Kakav izveštaj?
-Poverljiv – osmehnuo se.
-Za neku agenciju? – Jasmina je pitala dalje.
Teri sleže ramenima. Neko vreme samo su se odmeravali.
-Shvatite, nije mi dozvoljeno da pričam o misiji, pogotovo dok traje, ali ako biste pretpostavili da radim na neutralizaciji zdravstvenih komplikacija nastalih usled čitanja rukopisa određene osobe, ne bih mogao da poreknem. Naravno, ne bi mi palo na pamet ni da potvrdim.
Teri se lukavo osmehnu, na šta Jasmina zamišljeno klimnu glavom. Verovala mu je, što nije imao tolike veze sa njegovim nastupom, koliko sa malčice odvojenim štosom špijunskih romana. Pravilo je pogodio da ih je prisvojila.
-Ovde ste da zaustavite Mirka.
Teri je ćutao.
-Šta Vam treba? – Jasmina se odlučila, kao što je računao da će biti. Ako je htela da se dokopa novinara samo da bi ispričala svoju verziju, šta ne bi dala da joj se ukaže prilika da zapravo nešto i uradi?
-Znate kako, Vi mi recite sve što znate, a ja ću pitati nakon toga. Važi?
Jasmina duboko uzdahnu, mentalno se pripremajući kao da treba da skoči u bazen sa deseta metara visine, i poče da priča. Kako su se upoznali na književnoj večeri Radivoja Angelikosa, kako joj se nije dopalo njegovo pisanje ali je bila previše stidljiva da išta kaže, i kako je Mirko bez pardona ustao i skresao starom piscu u lice sve što ne valja. Malo je reći da je bila zadivljena. Upoznali su se na njenu inicijativu. Mislila je da je našla srodnu dušu, nekoga s kim konačno može da razgovara o onome što joj leži na srcu, a to je loša domaća književna scena (da ne bi zapala u preopširnu analizu, Teri joj rukom dade znak da požuri), i prvi sastanci svodili su se na ogovaranje pisaca i onih koji su mislili da to jesu. Sve bi bilo u redu da Mirko nije ispoljavao prezir i prema piscima koji su se njoj sviđali. Proširivala je listu, ne bi li saznala šta se njemu zapravo sviđa, ali kako je vreme prolazilo, postalo je vidno da se Mirku sviđa samo Mirko. Govorio je da piše nešto što će izazvati neviđeni proboj na sceni, doneti značaj budućim pokoljenima čak i kad se čovečanstvo raštrka po svemiru. Rukopise je držao u tajnosti. Na poslednji sastanak došla je da bi raskinula, a on je doneo poklon, par rukom pisanih redova. Bila je znatiželjna (Teri na ovo saosećajno klimnu). Onesvestila se nakon što ih je pročitala, završila u komi, a sad joj niko ne veruje da je Mirko kriv.
Terija je zanimalo da li se seća tačnih reči.
-Ne baš – priznala je. – Taj deo mi je pomalo maglovit.
-I bolje je tako. Mozak ima svoje odbrambene mehanizme.
Hteo je da pita da li ju je Mirko posećivao i da li se toga seća. Jedan deo njega hteo je da uporedi nulti nivo budnosti sa ljudskom komom, no nastojanja mu prekinu proćelavi muškarac u belom mantilu. Ušao je bez kucanja, nadmeno ih odmerivši.
-Ja sam doktor Janković – reče.
Jasmina se skupi u stolici kao da joj je neprijatno, a Teri ustade. Bio je to dobar potez jer je za glavu nadvisivao doktora.
-Ja sam brat od strica gospođice kojoj ste tako nepristojno upali u sobu.
-Vreme je za njen pregled – doktor ustuknu ka vratima.
Teri se okrenu ka Jasmini. Razmenili su saučesnički pogled. Devojka se osmehnu i klimnu.
-Dobro, ali može to malo pristojnije, doktore. Navratiću sutra, sis.
-U doba predviđeno za posete – zavika doktor za njim, na šta se Teri ne obazre. Doktor je samo obeležavao svoju teritoriju, a uostalom, Teri je već dobio ono po šta je došao i žurio je hodnikom do Džejnine sobe.
*Androidi ne spavaju, već imaju više nivoa budnosti, u zavisnosti od toga koliko procesora je uključeno u misaone radnje. Proizvođači su se kleli da androidi poseduju devet nivoa, iako nijedan instrument nije zabeležio tako visoku aktivnost.
Ovo zajedno pišemo Sofia i ja.
slika by Pixabay
Ostali delovi Vogonskog pripravnika su OVDE

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: