Mirko Pladunjala 15 – 3u1 i jedna Guza

-Evo, dušice – tetka Nokia je zacvrkuta, prinoseći mu šoljicu 3u1 nes kafe.

Tetka je, nakon par zatezanja i hijaluronskih filera, bila podjednako zgodna kao i pre desetak godina kada je prihvatila da vodi računa o njemu. Bila je ponosna na sebe što do sada nije imala prilike da ugradi novi par pozamašnih silikona, i isticala je to svakom prilikom. Jedino što se kod nje sezonski menjalo, jeste njena frizura. Danas je bila boje duge, sa plavom podlogom, a autfit je ukombinovala sa ljubičastom trenerkom posutom šljokicama oko dekoltea.

-Hvala, Nokia – odsutno je odvratio.

Sedeo je za trpezarijskim stolom, istim onim gde je nekad radio domaći, maštajući kako će jednog dana uraditi nešto bitno. Da je ostao u svom stanu, ne bi nikad smogao hrabrosti za ovaj čin, okružen književnim veličinama. Mislio je da nema šanse da ih ikada dostigne, ali svejedno je imao nešto da kaže svetu i ljudima.

Otvorio je laptop, sačekao da se sistem podigne i ukucao par lozinki.

Trebalo je da ovo obavi uz podršku svoje verenice. Bio je uveren da će njih dvoje, ruku pod ruku, zajedno uspeti. Ona bi mu kuvala kafe i ostavljala ga na miru, a on bi pisao. Počeo bi da šalje rukopis na konkurse odmah posle svadbe. Nije mislio da bi ga iko stvarno odbio, ali bio je spreman i da plati izdavačkim kućama ako zatreba. Snašli bi se već za pare.

Međutim, sada nije imalo smisla čekati. Vreme je da se pokrene i da svetu pokaže ko je Mirko Pladunjala.

Ulogovao se na forum.

FantasyKing: Nešto ste se ućutali poslednjih dana.

Galadriel: Opa, vidi ko nam se ponovo pojavio. Baš sam se pitala gde si.

FantasyKing: Imao sam neke privatne probleme, mada to nije sad važno. Hteo sam nešto da vam kažem.

Jovancha: Odlučio si da javno priznaš da voliš muškarce?

SimaStrahota: Ja bih pre rekao da njegova ljubav naginje ka četvoronošcima, pre svega kozama.

FantasyKing: Baš sam se pitao kada ćete početi sa tim forama iz obdaništa.

Dixy: Čekajte, ljudi…   Hajd’ , Kralju, pažljivo te slušamo, slobodno nam se otvori.

Letušanin: Da, stvarno, hajde da vidimo šta to lepo hoće da  nam kaže, najveći pisac i najveći poznavalac fantastike, ikada rođen.

FantasyKing: Imaćete jedinstvenu priliku da vidite šta je pisanje.

Galdriel: Da li je moguće? Podelićeš sa nama svoje ne/delo?

Arthur: Ček samo malo da nađem crvenu olovku i kalendar da mogu da zaokružim datum.

Jovancha: Daj, Fantasy, ne se sigraš sas nas…  Možda mi nismo dostojni da čitamo tvoje priče.

Dixy: Dobro, stanite malo, putite ćovek da kaže šta hoće. Baš me zanima da pročitam.

Letušanin: Tako je, hoću i ja da pročtam.

FantasyKing: Znam da me svi ložite, nisam budala. Zapamtićete ovaj datum još kako. Ovo je dan kada je stvorena istorija.

Milena26: Činiš nam veliku čast.

Letušanin:Ako ćeš ga postavljati, onda daj već jednom. Prenemažeš se ko mlada.

FantasyKing: U redu, sami ste tražili. I ne brinite, ne treba mi vaše mišljenje, ovo je samo da biste videli kako pravi pisci pišu, pa da zapamtite.

Mirko je počeo da kuca tekst.


Ljudski mozak je savršena mašina, produkovana na taj način da omogući kretanje ka hrani i bekstvo od opasnosti. Prosečno ljudsko biće je dovoljno glupo da postavi sopstvene kriterijume i prenebegne svaki signal za opasnost. Zato, kad su tri tačkice u dnu ekrana dale naznaku da FantasyKing piše i piše i piše, niko nije poskočio da isključi kompjuter iz struje i sakrije se u mračan ćošak ormara. Željno su se nagli, čekajući.

Profesor srpskog jezika i književnosti, prisiljen da uživa u penziji u Donjim Matarugama, popravio je bifokalne naočare, mršteći se na ekran. Rečenice nisu imale smisla, i što ga je više tražio, to ga je više hladni znoj oblivao. Bože, kako uzaludno, bila je zadnja misao pre nego što se srušio, rukama se držeći za glavu.

 

Bubuljičavi tinejdžer koji je bio okružen figuricama i posterima iz igrica, filmova i knjiga, začuđeno je gledao u ekran mobilnog. Nije mu bilo baš najjasnije o čemu je ovde reč. Nije mogao da poveže misli, sigurno je premoren. Možda nije najpametnije igrati igrice do 2 ujutro, onda čitati knige do polaska u školu. A lepo mu je mati govorila da će mu se to jednog dana obiti o glavu.

Sredovečna ženica, koju je život preticao dok je pokušavala da napiše svoj prvi roman, poletno je preletala duž redova teksta. Nije imala puno iskustva u pisanju, osim onoliko koliko propali fakultet, brak i dvoje dece mogu da pruže slobodnog vremena, ali bilo joj je jasno da se ove rečenice moraju urediti kako treba. Dok joj se mutilo pred očima, sistem za održavanje iz malog mozga joj je poslao signal da se uzalud trudi – jedna scena u etru ne znači ništa. Morala je da sazna kakva se ideja krije u romanu i da li nosi neku poentu.

Muž ju je zatekao na podu dnevne sobe, bez svesti i s mobilnim u ruci. Nepopijena šoljica kafe hladila se na stolu, dok je opušak progorio rupicu na stolnjaku.

-E lude žene – samo je rekao i otišao da pozove njenu majku. Žurio je na posao.

 

Panker sa zelenom mohikankom buljio je u tablet u jednoj ruci, dok se drugom držao za šipku u autobusu. Pretpostavljao je da su vozači jedanaestice imali čudne halucinacije kako voze džakove krompira umesto živih ljudi, ali do sada je naučio kako da profesionalno održava ravnotežu. Nije se sećao kad mu je zadnji put bilo muka, tako da je prošlo par minuta pre nego što je shvatio šta se dešava. Koncentrisao se na text na ekranu ne bi li odagnao gadan osećaj. Uzalud.

-Drogaš – starija gospođa ponudila je svoje stručno mišljenje svakome ko je malo kasnije pohitao u pomoć onesveštenom momku. – Samo bulje u ta vražja sokoćala. Sve to treba zabraniti.

Letušanin, momak od svojih dvadesetak godina, čitao je text krajičkom oka. Kriva je bila Guzica, pufna koja je zahtevala hitno maženje. Da je kojim slučajem posvetio odlomku punu pažnju, rezultat bi bio katastrofalan. Ovako, kada je kasnije došao sebi na podu svoje sobe, sklupčan u hrpi kablova između prevrnute stolice i ugruvanog laptopa, nije znao šta mu se desilo. Mozak je, zahvaljujući čudesnom neuronskom ustrojstvu, prekopčao zadnje minute sećanja i totalno ih izbrisao. Guzica mu je lizala nos iz sve snage, pa ju je pokupio u krilo dok se pridizao. Sistem lapa se uzbunio prilikom pada i uspeo da se restartuje. Ekran je sada nesigurno treperio i verovatno će morati da ga odnese na servis.

-Jebote, šta bi ovo?

Morao je da razmisli.

 

iz tastature Sofie i moje malenkosti

slika by Pixabay

Ostali delovi Vogonskog pripravnika su OVDE

2 thoughts on “Mirko Pladunjala 15 – 3u1 i jedna Guza

  1. …признај да је Твоја идеја била за овако леп наслов блога, ајде признај, …признај, да Ти пола опростимо.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: