Mirko Pladunjala – Direktor nikad ne kasni

Pred vama je novi nastavak neobične SF priče o Mirku Pladunjalu i njegovoj knjizi koja će možda izazvati imploziju svemira, a i jo[ po neku problemaciju…
Autori su: Sofia i moja malenkost. Slobodno nas počastite nekim komentarom, idejom za nastavke ili ponudom za objavljivanje ove priče u vidu romana. Ne bežimo ni od vaše finansijske stimulacije našoj kreativnosti…
Prethodni nastavci: 1234, 5,
Džon Teri je naizgled bio hladan poput ledenih densimovskih vrhova. Zapravo, svako neutronsko kolo je gorelo plamenom belog usijanja. Znao je da svi službenici ljudskog roda, ma kojoj od mnogobrojnih porodica pripadali, vreme doživljavaju na sebi svojstven način. Međutim, Lazni je bio priča za sebe. Nikad nije dolazio na vreme, bar ne u vreme određeno naučnom većinom. Lazni se ravnao sopstvenim časovnikom, koji je funkcionisao na principu poznatom samo njemu lično. Pošto je bio svestan te činjenice, Džon Teri je svom nadređenom zakazao sastanak na platformi za poletanje dobra tri Ajnštajnova sata ranije. Međutim, Lazni je ili prozreo Terijevu igru ili ga jednostavno nije bilo briga. Činjenica je bila da će, ako se Lazni ne pojavi istog trenutka, propustiti let. Džon Teri nije morao da se bavi komplikovanim proračunima da bi znao da će svako kašnjenje rezultirati katastrofom. To što se oko njega šetkala Džejn Gvin otpuhujući u vazduh oblake ljubicastog dima, nije mu ni malo olakšavalo situaciju. Džon Teri je znao da ona puši saktarijansku ljubičastu puzavicu. Zakonodavstvo unije je pokušalo da zabrani konzumaciju navedene biljke, ali su moćni poljoprivredno-uvozni lobiji, uz odgovarujuću kombinaciju mita i nasilja, uspeli da registruju biljku kao dodatak ishrani. Džon je znao da je saktarijanska ljubičasta puzavica hranjiva koliko i kamen, ali nije želeo da ulazi u beskorisnu raspravu sa već odviše nervoznom Džejn Gvin.
„On nije normalan. Da li zna koji su ulozi u igri?“
Teri nije progovarao, znajući da je u pitanju hipotetičko pitanje.
„Uobražena budala. Da mu nije onog tetka, sad bi skupljao pseća govna po parkovima. Rekao si mu kada treba da dođe?“
Džon Teri je potvrdno klimnuo glavom. Već je izgubio svaku nadu kada je primetio Laznija u prisustvu sekretarice i sa gomilom torbi i kofera. Brisao je zajapureno lice maramicom sumnjive čistoće.
Džejn Gvin je udahnula vazduh i baš kad je htela da saspe salvu uvreda na račun direktora i njegove sekretarice radodajke, setila se da ipak ne sme da rizikuje posao. Imala je dobro radno vreme, pristojnu platu i tri kredita kod Impreijalističke banke. Zadovoljila se kiselim osmehom upućenom direktoru i prezrivim pogledom upućenom sekretarici. Naravno, obe su se pravile da su se silno obradovale jedna drugoj, što je jasno govorilo da se mrze iz dna duše, pomislio je u sebi Džon Teri.
Martin je bez pozdrava započeo tiradu.
„Zašto smo, za ime Boba, morali da krećemo u ovo nedoba? I još sa ovog mesta? Da li znate da sam imao zakazanu večeru u Čobanovom vilajetu? Jeste li svesni koliko je teško tamo dobiti slobodan datum?“
„Baš sam se upitao kako vam je to pošlo za rukom?“, naivno je upitao viši savetnik za bezbednost Džon Teri.
Matin Lazni ga je samo prosterelio otrovnim pogledom.
„Pffd, nije to sad važno. Naravno da želim da što brže rešimo ovu neprijatnu situaciju. Prvo dužnost, a onda zadovoljstvo“, usiljeno je odgovorio Martin. Znao je da android snima sve što se dešava oko njega i ma koliko ga prezirao, nije smeo da izjavi bilo šta što bi mogli da iskoriste politčki protivnci. Teri je zadržao miran izraz, ali u sebi se osmehivao. Detinjasto, ali prija, pomislio je.
„A odgovor na vaše drugo pitanje je smo prinuđeni da koristimo ovaj vid transporta radi neupadljivosti“, sa mirom engleskog batlera nastavio je Teri.
„Ne smemo samo da se telportujemo, ta planeta, a pogotovo taj neki Balkan, je suviše rizična zona. Ko zna gde bi mogli da završimo i kom obliku. Zovko teleport je imao odličan edukativan video vezan za tu temu.“
„Nismo li onda mogli da idemo nekim prevoznim sredstvom koje je primerenije našem položaju?“, pokušao je ponovo Martin.
Džejn Gvin je odmahnula glavom.
„Nikako, tamo bi bili suviše izloženi i vest bi se proširila najvećom brzinom poznatoj u svemiru, brzinom trača i loših vesti. „
“I šta nam onda preostaje? Da se klackam u ovom smrdljivom konvoju ko zna koliko?”
“Ovo nam je najbolji paravan. Pošto će astralni portal Lavlja vrata biti otvoren veoma kratko, kroz njega će proći mnogo putnika. Povrh svega, ovaj naš transporter treba da pokupi sa Zemlje intergalaktičke kriminalce”, odgovorio je Džon Teri. “Naravno, da se ne bi suviše isticali, ponećemo samo najneophodnije, kao što sam vać ranije napomenuo.”
Martin Lazni je pogledao u Džona Terija i Džejn Gvin, svako sa po malom putnom torbom. Spustio je pogled na gomilu torbi, koja ga je okruživala.
“Ne znam šta da radim?”, utučeno je rekao.
Džejn Gvin je ponovo želela da se ubaci zajedljivim komentarom, ali je uhvatila pogled višeg savetnika za bezbednost, koji je odmahnuo glavom.
“Ne brinite, gospodine, rešiću vam problem prtljaga”, ponudio se Džon svilenim glasom. “Imam višegodišnje iskustvo u terenskom radu.”
Martin je rezignirano klimnuo glavom.
Džon Teri je ozbiljno pogledao torbe i kofere, uspostavio vezu sa nekim. Upravo u tom trenutku je poleteo jedan od transportera, pa nisu čuli početak razgovora.
“…Da, baš tako, sve što je na polaznoj pisti da se lepo spakuje. Naravno…  Nema problema, sve ćemo rešiti, samo vi uradite kako je rečeno”, prekinuo je vezu.
Razvukao je lice u nešto što treba da predstavlja osmeh. Martin Lazni se malo štrecnuo. Džon je uhvatio Martina za ramena i okrenuo ga ka transporteru.
“Idemo, gospodine. Pobrinuće se momci za sve.”
“Nadam se da su svesni čije su ovo stvari i da treba da budu veoma pažljivi. Torbe i koferi su napravljeni od kože izumrlog santurijanskog skočimiša.”
“Nije ni čudo što su izmrli”, promrmljala je Džejn Gvin sebi u bradu.
“Ne brinite, gospodine, to su profesionalci. Hajde da zauzmemo mesta. Pretpostavljam da ste poneli vaš novčanik sa karticama?”
“Naravno, od toga se nikad ne odvajam.”
“Odlično”, osmehnuo se Džon Teri.
slika by Pixabay

3 thoughts on “Mirko Pladunjala – Direktor nikad ne kasni

  1. Gugle zna za neke ljubicaste puzavice ali za saktarijansku kaze da pojma nema, …kao sto i ja pojma nemam za fantastiku…ali jako jako sam mlad tako da imam vremena, prosvetlicu se, …nastavicu da citam tu kod Vas, pa valjda nesto i shvatim…pozdrav tekst je lep ali treba se udubiti malo, nece povrsno.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: