Mirko Pladunjala 30 – Početak lošeg vica

Kao što vidite, mi i dalje ne odustajemo…  Sofia i ja, ulažemo krv, suze i znoj u Mirkove avanture. Dobro, možda ne toliko krv i suze, ali znoj (pogotovo u ove tople dane)…

Ako ste preskočili neki nastavak, svi se nalaze OVDE.

 

 

Jasmina je, nakon prve nesrećne epizode s doktorima gde su joj iscenirali susret s Mirkom, oko sebe izgradila masku mira i ravnodušnosti. U razgovorima s psihijatrom pretvarala se da može s podjednakim ispoljavanjem humora da razgovara o vremenu, svojoj mami, planovima za budućnost i Mirku. Nevoljne tikove i stiskanje pesnica objašnjavala je nervozom i iščekivanjem da je puste kući.

Nisu je puštali. Uvek bi zafalio još jedan test, još jedan razgovor, a ona se borila da ne zavrišti na njih što je tretiraju kao državnog neprijatelja broj jedan, kao da je Mirko jako bitan pa ga treba sačuvati od nje. Da je smatrala da je preporučljivo s cinizmom pričati o bivšem vereniku, rekla bi im da nju treba čuvati od njega. Jednom je već uspeo da je smesti u komu, a sudeći po alarmantnoj situaciji na odeljenju, njegov plan sa objavljivanjem knjige sve je više napredovao. A nikoga da ga spreči, što ju je dovodilo do ludila. Ne onakvog kakvo su joj doktori priželjkivali, ali ipak.

Pojava navodnog novinara koji želi nešto da uradi s Mirkom bila je utešna poput čaja od kamilice izuzetno nervoznoj osobi – drugim rečima, bilo joj je drago što neko nešto preduzima, ali samo saznanje joj nije značilo ništa. Morala je da se uveri da će Mirko biti zaustavljen jednom za svagda, a jedini način da se to uradi kako treba bilo je da se sama pobrine za to.

Nakon obavezne vizite, izvezla se u hodnik i krstarila gore-dole u nadi da će ga videti još jednom. Sasvim je bilo moguće da je već i otišao. Da li je zaista mislio kad je rekao da će se vratiti sutra?

Onda je primetila Zoricu, milu medicinsku sestricu s kojom je uspela da se sprijatelji. Ona jedina nije pokušavala da joj nalakira nokte u novu nijansu roze, niti joj je govorila da se opusti. Zajedničkim snagama su uspele da od ovog odeljenja naprave nešto i izbegnu totalnu katastrofu. Zorica je zajapurena stajala na vratima bolesničke sobe, a kada se činilo da je dovoljno pobesnela da ih otvori i napravi scenu – na nejasan ženski intuitivan način, Jasmina je bila sigurna da je s druge strane zgodni novinar, agent, šta već – Jasmina se ugurala, osmotrila situaciju, i na spomen tetke, ispalila prvo što joj je palo na pamet.

,,Tu ja mogu da vam pomognem.’’

Rešenje koje je ponudila bilo je nalik hladnom tušu za ono što se upravo spremalo u sobičku. Uobražena sponzoruša, efikasni novinar koji mora da je trpi i ljubomorna Zorica koja je iznenada izbegavala da ih pogleda u oči. Da je obratila pažnju, mogla je da vidi koliko je i novinaru neprijatno i koliko često pogleduje u Zoričinom pravcu. Jasmina je zaključila da će morati da joj objasni neke stvari kad ostanu nasamo.

,,Zahvalan sam na pomoći. Jasmina, Zorice – ovo je moja kolegica s posla, Džejn. Džejn, ovo je Mirkova bivša verenica, a Zorici možemo da zahvalimo što većina ovih pacijenata više nije u komi.’’

,,To su sve Mirkove žrtve. Samo ih pitajte kad se odkomiraju šta su zadnje pročitali u životu’’, mračno će Jasmina, dok je Džejn gunđala kako je boli Bobovo levo jaje za pacijente.

Jasmina diže obrvu, ali ne reče ništa. Čovek nije obraćao pažnju na nju, pa neće ni ona.

,,Kako je tvoje ime, tajni agentu?’’

,,Teri’’, procedio je Teri. ,,Kako se zove Mirkova tetka i gde je možemo naći?’’

,,Pa, Teri“, Jasmna je ignorisala njegovo pitanje, ,,nemoj samo da stojiš tu. Odguraj me do izlaza, dok Zorica ne ode po kola – osim ako ti nemaš svoja? Ne? Tako sam i mislila – pa idemo tetki u posetu.“

*

Teri je stajao na sred sobe, razmišljajući sa svih dvanaest neutronskih kola u pogonu.

Džejn, koja je do sada iz potaje pravila probleme, sada će ih praviti otvoreno. Zapravo, čitavo njeno prisustvo u misiji postalo je problem. Do sad nije mogao da se osloni na Martina, a sad ne može ni na nju.

Izbor novih saradnika bio je logičan sledeći korak.

Jasmina je, na sam pomen Mirka, delovala krvoločno poput sankturijanske pijavice. To je bila loša osobina za agenta, ali nije mogao da bira. Ako Teri odbije da je povede, napraviće scenu. Još gore, odbiće da mu kaže gde da nađe tetku, podatak koji je Džejn smetnula s uma. Ponestajalo mu je vremena, te je odlučio da se ne raspravlja.

Klimnuo je, pokazao rukom da krenu ispred njega, pridruživši im se na začelju. Ipak je Zorica bila ta koja je gurala kolica, sasvim normalan prizor u bolničkom hodniku. Imali su manje šanse da ih neko zaustavi i pita gde su pošli.

Zoričino prisustvo prihvatio je sa stoičkim mirom. Njegova kola su započela nešto što je previše ličilo na upletenost u ljudske emocije. Inače ne bi imao problema da isključi suvišne misaone procese, ali Zorica nije bila nalik nijednom ljudskom biću koje je do sada upoznao. Kad je shvatio da je krišom pogleduje i pravi mentalne zabeleške svakog njenog izraza i pokreta, znao je da je u problemu. A pošto nije planirao ništa da učini po tom pitanju, problem je postajao još veći.

Prepustio im je da odluče ko će da vozi – Zorica, jer auto je bio njen – i ko će da sedi na mestu suvozača – Jasmina, jer ona zna gde je tetka, što je sve bilo logično, i shodno tome praćeno raspravom dugom čitavu večnost. Džejn se nije libila da učestvuje i malo doprinese haosu, iako je obećala da će pomagati.

Teri je mudro ćutao. Čuo je dovoljno viceva i prisustvovao dovoljnom broju scena da zna da biti sam sa tri žene nije nimalo naivna stvar. Ocenio je da nijedna ne bi dobrovoljno priznala njegov autoritet, čak i kad bi pokušao da objasni zašto treba da bude glavni. Odlučio je da se ne raspravlja, i da pusti da se događaji razvijaju. Sve se svodilo na to da treba doći do Mirka najbrže moguće, a kako – to je, na višem planu Univerzima, postalo nebitno.

Pre nego što će ući u sivo domorodačko prevozno sredstvo, zvanom mercedes A klase, osvrnuo se za Martinom. Direktor je imao nezgodnu naviku da iskrsava tamo gde ne treba i dodatno zakomplikuje situaciju. Ni oko bolničkog ulaza, parkinga ni trafika prekoputa nije ga bilo na vidiku. Teri je zaključio da je to dobar znak.

Konačno u vozilu, na putu da budu jedan korak bliže Mirku, okružen plavušom, brinetom i morfankom ljubičaste boje, Teri nije mogao da izbegne da se oseća kao u nekom jako lošem vicu.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: