Mirko Pladunjala 20 – muke izdavačke

Čekali ste i dočekali najnoviji deo Mirkovih avantura… Ako vam se dopada, slobodno pohvale prosledite Sofiji i meni… 😀
Ako do sada niste čitali priču o Mirku, OVDE su vam svi prethodni delovi.

————————————————————-

Prvo Jasmina, a sad i oni. Iznerviran reakcijom, odnosno nedostakom iste,  dežurnih interent kritičara Mirko je besno ubacivao sveščiće u ranac. Okretao se po svojoj sobici ispunjenoj knjigama  i razmišljao da li je spakovao sve što je želeo.
Desetak odabranih svezaka, malih, ukoričenih u zelene korice, koje najvernije prenose njegovu poruku.
„Svašta…  Zamajvam se objavljivanjem po internetu“, gunđao je Mirko sebi u bradu. „Koji me đavo terao da sa njima bakćem? Pih.. Nabeđeni blog pisci, misle da su popili svu pamet sveta. Objavljuju neke baljezgarije u nastavcima i svaki od njih ubeđen da je Pisac.“
Odmahivao je glavom u neverici. Izašao je iz sobe ne primećujući da je pre samo nekoliko sati njegovu sobu istražila grupa agenata iz dalekog i dubokog kosmosa.
*****
Milivoje Simonović, šire poznat kao Simica, ležao u specijlanoj ergonomskoj stolici, podigavši noge na masivan sto. Držao je papire, okretao ih levo, desno. Nikako nije uspeo da shvati šta mu govore, samo su mu brojevi igrali pred očima. Šta god govorili, nije mu se pisalo dobro.
Lepo mu je govorila majka, a i otac. Bar misli da su mu lepo govorili, jer ih nikad nije slušao. U zemlji gde mnogi ne znaju ni da adresiraju pismo, našao je da se bavi objavljivanjem knjiga.  Svih ovih godina je uspevao da pronađe pisca od ćijih prodatih knjiga je mogao da živi i više nego pristojno. To naravno, ne znači da bi od prodaje tih knjiga mogao da živi i njihov autor. Pisci i tako vole da pišu za slavu. Što bi ih opterećivali sinticama kao što su novac i broj prodatih knjiga.  Simica se počešao po glavi, pomerajući tupe.
Prethodnih nekoliko knjiga su bile finansijski promašaj.
Jedna učesnica rijaliti programa je pronašla boga i povukla se iz javnosti.
Do skoro aktivni političar, ostavio sve i otišao da gaji organsko povrće.
Fudbaler, skandal majstor, odlučio da se vrati u školu i da priprema ispite za završetak osnovne škole-
Simica je platio pravim piscima da napišu lažne biografije ovih poznatih lica i šta sad. Žive proste i obične živote, ne izazivaju skandale. Hiljade knjiga će morati da proda kao staru hartiju, Ako uskoro ne naiđe na novi biser, možda će izdavačka kuća Prkno, prestati sa postojanjem.
Iz turobnih misli ga prekinula sekretarica, platinasta plavuša, bujnog poprsja.
Njena pojava je kod Simice izazvala blaženi osmeh. Možda nije bila neka sekretarica, ali zato je sve nadoknađivala u krevetu, na stolu, oko stola, u fotelji i svakom drugom komadu nameštaja.
Možda je došla da ga malo razonodi, mada se to retko dešavalo tokom radnog vremena. iz nekog njemu nerazumljivog razloga, smatrala je da se na poslu isključivo radi.
Simica je upitno podigao obrvu.
„Čeka te neki mladić.“
„Dobro, kaži mu da nisam tu“, odgovorio je nezainteresovano.
„Rekla sam mu nekoliko puta, ali ne sluša. Kaže da će čekati dok ne dođeš, ma koliko to trajalo. Ovde sedi već tri sata.“
„Misliš da neće otići?“
„Ovaj se čini retko uporan. Gasila sam svetla, dolazila je čistačica, nije se pomerio, sve vreme piskara nešto u malu zelenu sveščicu“
Simica je uzdahnuo. Bio mu je poznat taj tip. Neko ko misli da je Pisac. Ovaj posao sa izdavaštvom bi bio mnogo lakši kada ne bi morao da se bakće sa piscima.
„Uvedi ga, završiću sa njim brzo, pa ti i ja idemo na ručak, a možemo i da se razonodimo malo.“
Napućila je svoje botoksirane usne i poslala mu poljubac.
„Samo, ako je posle radnog vremena“, okrenula se, izašla, ostavljajući za sobom miris prodornog parfema Šanelijea, koji je kupovala u kanisterima od deset litara kod Bidže švrecera.
Simica je spustio noge sa stola i zauzeo pozu Izdavač – prava leđa, dlanovi naslonjeni na sto spojenih prstiju, pogled miran i fokusiran u jednu tačku.
Bio je znatiželjan da vidi ko je toliko uporan da ga vidi.
U sobu je čvrstog koraka i usredsređenog pogleda ušao Mirko. Simica je bio zbunjen, obično bi pisci ulazili skrušeni i uplašeni. Tako i treba da bude, pomislio je, jer izdavač, pored urednika, mora biti piščev bog.
Mirko je ignorisao Simičinu ispruženu ruku i seo je na stolicu ne čekajući da bude ponuđen, Spustio je svesku sa zelenim koricama na sto.
„Želim da objavim knjigu“
„To je sjajno“, odvratio je mirno Simica. „Samo, ne ide to baš tako. Prvo mora moj tim da pročita knjigu.“
Kad je spomenuo tim, Simica je mislio samo na sebe, i sekretaricu radodajku.
„Koja je vrsta knjige u pitanju“, upitao je Simica,
„To je najbolja knjiga fantastike ikada napisana.“
„Poprilično si ubeđen u to?“
„Jesam, zato što znam da sam u pravu Pročitao sam na hiljade knjiga, imam talenat i  znam  kako treba napisati savršenu knjigu.“
„Je li ta tvoju knjiga prošla urednika i lektora?“
„Tja, neće meni tamo neko da objašnjava pravopisna pravila. A tek neću da slušam neostvarenog pisca, koji misli da bolje od mene zna koko treba da napišem moje misli. Urednici, mrzitelji svakog pisca.“
„Jesi li nam možda slao mejl sa rukopisom, da ne kažem kompjuteropisom?“ Simica nikad nije čitao mejlove, ko želi nešto da mu kaže, mora to da uradi lično.
„Nisam, ovo je prvi put da nekome nudim svoje delo.“
„Zašto si došao baš ovde, u izdavačku kuću Prkno?“, pitao je Simica već na kraju živaca.
„Zato što ste poznati kao izdavačka kuća koja na žalost, objavljuje knjige koje su uvreda za književnost i zdrav razum. Ali dobro je što se vaše knjige prodaju u svim knjižarama“
„Čudo da si došao ovde, posle ovi grubih reči“. Simica više nije krio prezir. On nije živeo u iluziji da njegova kuća objavljuje književnost koja će trajati vekovima, ali nije dozvoljavao ni da ga bilo ko vređa u njegovoj rođenoj kancelariji.
„Dakle, sine, da mi skratimo ovu priču, moram na sastanak u Uniju izdavača.“
Naravno, nije ni pomišljao da kaže da je Unija izdavača klub u koji su često odlazili izdavači, da bi se malo opustili. Obezbeđenje na vratima je puštalo i žene koje su obično bile obdarenije telesnim nego spisateljskim afinitetima. A kao takve bile su idealne kao kandidatkinje za objavljivanje knjiga, ali i još po nešto. Isto tako, ulaz je bio dozvoljen i naočitim mladićima, izvajanih tela, oblikovanih obrva i zabrinvajajuće uskih pantalona. Mnoge državne službe, uključujući, policiju, sanitarne inspektore i organizaciju za zaštitu životinja, su pokušavale da dobiju pristup u prostorije Unije. Srećom, po učesnike to se još uvek nije dogodilo. Ma koliko se knjige malo čitaju, niko nije želeo da njegove najmračnije tajne osvanu u nekoj od knjiga. Izdavači su  bili poslednji čuvari mnogih tajni. Mnogi izdavači su opstajali ne zato što su objavljivali, već zato što im je plaćano da ne objavljuju knjige.
„Situacija je sledeća“, nastavio je Simica. „Mogu da objaivm tvoju knjigu. U osnovnom paketu dobijaš 300 knjiga, naslovnicu, prelom,  urednik i lektro će se samo potpisati. Ako želiš da se stvarno pozabave tvojim rukopisom, to će te koštati. Takođe, mora neko da prekuca tvoj tekst, ako to već ne uradiš sam, a i to košta. Ako želiš promociju i to naravno, košta. Ulaz u knjižare i biblioteke, jasno ti je. Ako rasprodaš prvi tiraž, onda ćeš dobiti malo bolje uslove štampe i svega. Ukaratko, ako želiš da postaneš pravi, objavljivani pisac, moraćeš da odrešiš kesu.“
Mirko je posmatrao Simicu, pogledom punim prezira.
„Vi hoćete da ja platim sve? Da li ste uopšte svesni značaja moje knjige?“
„Da, to je najvažnija knjiga ikad napisana. „Može da bude i novi Koeljo ili Hari Poter, ne pravi mi razliku.“
Mirko je besno udisao i izdisao.
„Odbijate najbolju knjigu fantastike ikada napisanu?“
„Ne, samo štitim svoje pare. Ako veruješ da je tako dobra, onda će ti se vratiti novac vrlo brzo.“
„Bio sam glup kada sam ovde došao.  Čućete vi još za mene.“
Mirko je izleteo iz Simičine kancelarije zalupivši vrata za sobom.
„Svet je pun ludaka“, pomislio je Savica.
Onda je primetio zelenu sveščicu na stolu. Nekoliko sekundi je držao ruku iznad sveske. Odmahnuo je glavom, uzeo je i ne otvorivši bacio je u kantu za smeće.
„O. ludaka, najbolja knjiga fantastike ikada napisana“

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: