Mirko Pladunjala 11 – Zorica, grudi(opet) i klasika

I dalje se družimo sa Mirkom Pladunjalom i njegovom knjigom koja će možda staviti tačku na svemir i sve što obitava u istom.
Za slučaj da ne znate, za ovu priču smo zaslužni Sofia i ja.
Ako ste tek počeli da čitate Mirka, svi prethodni nastavci su ovde.
**********
Dok je Zorica preuzimala večernju smenu, koleginica iz prethodne je uzbuđeno prepričavala dnevne događaje.
„Zoko, obavezno uzmi večeras masku, izgleda da vlada neka gadna viruščina. Danas nam je došlo desetak ljudi, kojima smo jedva zaustavili povraćanje. Sve vreme su bulaznili o nekom klincu, koji je čitao nešto. Užas živi.“
„Jadni ljudi“, rekla je Zorica sa iskrenim saosećanjem. „Obratiću na njih malo više pažnje.“
„Ma, jok, nije im ništa. Načelnik Batrović je bio tu kada su primljeni. On misli da su se samo otrovali hranom, jer su ih sve pokupili ispred neke sumnjive pljeskavdžinice“, odgovorila je sestra sa glasom kojim se saopštava apsolutno uverenje u viši sud.
„Da znaš šta je još zanimljivo. Doveli su i vlasnika tog, nazovi, objekta. Čovek je u komi, mada se čini kao da nije udario glavu, nema nigde podliva i modrica. Vodili smo ga na sva moguća snimanja, ali za sada nismo ništa našli.“
Na sam pomen o komi, Zorica je pažljivije pogledala svoju koleginicu.
„Koma, kažeš?“
Zorica je odsutno grickala salatu od različitog povrća, koju je pripremila pre nego što je pošla na posao. Istovremeno je napravila i preliv za salatu, koristeći maslinovo ulje, limun, vlašac, peršun i još desetak začina manje poznatih širem auditorijumu. Kad god je mogla, sa tugom i srećom je uzimala u ruke Anu Karenjinu. Obuzimala ju je tuga zato što se knjiga bliži kraju, ali i sreća zato što je uz njenu pomoć probudila iz kome onu devojku. Doktori, kao već opšte poznati samoživci, su na takav komentar samo odmahivali glavom.
„Ovo je bolnica, a ne brvnara babe Stanije, vrčare“, rekao je vidno iznerviran načelnik odeljenja, Batrović.
„Mi se ovde koleginice, bavimo naukom, a ne sujeverjem i bapskim pričama. Ovu devojku je spasila nauka, iako nije uvek najjasnije koji je naučni princip primenjen“, dodao je specijalizant Simonović, bespogovorno podržavajući svog idola Batrovića .
Zoricu nije pokolebao njihov nipodaštavajući stav. Već je navikla da sve što nisu pročitali u udžbenicima, smatraju zaostalim, primitvnim i nazadnim. Ona je duboko u sebi (a to je bilo poprilično, rekli bi zli jezici, uzimajući u obzir veličinu njenih grudi) znala da je u ovom slučaju  Ana Karenjina, bila ta koja je donela spas.
Istovremeno je završila i salatu i knjigu. Uzdahnula je, otresla nepostojeće mrvice sa blještavo belog mantila i nasmešila se. Vreme je da ponovo obiđe sve pacijenate. Tokom noćne smene, Zorica bi na svaki sat, nekad i češće, obilazila odeljenje. Bilo je koleginica koje bi smenu provele u lakom dremežu, ali Zorica je bila drugačija. Ako je bila plaćena da bude budna tokom noći, onda će tako biti. Na kraju krajeva, ona je volela svoj posao i tu je novac igrao samo malu i nevažnu ulogu.
Zorica je provela mesece tražeći odgovarajuće klompe, koje ne bi uznemiravale pacijente tokom noćnih obilazaka. Kretala se hodnicima potpuno beščujno, čineći se kao da kliza linoleumom, skoro kao neka avet .
Svi pacijenti, pa čak i oni o kojima je pričala koleginica iz prve smene, su spavali dubokim snom.
Na kraju je stigla i do vlasnika pljeskavdžinice. Petar Mesrović, pisalo je na listi. Pucnula mu je nekoliko puta pred očima, uštipnula ga za ruku, zviznula na uho, ali nije bilo nikakve reakcije i dalje je bio u komatoznom snu. Nije ni očekivala da će uspeti da ga probudi iz kome na takav način, ali je nije ništa koštalo da proba.
Nekoliko trenutka je stajala nad krevetom pomno razmišljajući da li postoji način da mu pomogne.
Naravno„, pomislila je „Svaka zagonetka je laka kada znaš odgovor.“
Uzela je telefon u ruku i ušla na sajt
Pretraživala je bazu sve dok nije našla ono što je tražila.
Približila je stolicu krevetu, otvorila elektronsko izdanje željene knjige, nasmešila se i obratila nepokretnom bolesniku.
„E, gospodine Mesaroviću, da vidim kako vam se dopada ova knjiga“

2 thoughts on “Mirko Pladunjala 11 – Zorica, grudi(opet) i klasika

Оставите одговор на Shonery Одустани од одговора

%d bloggers like this: