Mirko Pladunjala – Čobaninov vilajet, slučaj „Bog“ i neke obline

Pred vama je novi nastavak neobične SF priče o Mirku Pladunjalu i njegovoj knjizi koja će možda izazvati imploziju svemira. Autori su Sofia i moja malenkost. Slobodno nas počastite nekim komentarom…
Prethodni nastavci: 1, 2,

*****

Džejn Gvin je imala spreman dosije o Mirku Pladunjali i pre nego što je direktor Lazni zatražio. Promrmljao je nešto neodređeno pohvalno o njenoj revnosti.
„Zašto dosije nije na holo-disketi?“,  morao je da pita kada se papir savio u njegovoj ruci.
„Holo-diskete nisu još izmišljene u tom delu galaksije“, sekretarica je zacvrkutala. „Ovako nećete upadati u oči lokalcima, mada se i tamo ne čita suviše.“
Martin Lazni nije bio siguran na šta je tačno mislila kada je rekla da se neće isticati. Kako da se ističe u kancelariji  beskrajno udaljen od problematične planete? Uzdahnuo je, bez preterane želje da pročita dosije.Nije imao ni najblažu nameru da ide u glupave spasilačke misije.  Još uvek nije kako treba svario ideju da mora na teren, i to ni manje ni više nego u necivilizovani deo galaksije. Kako treba da preživi bez nasušnih čovekovih potreba? O janturijanskom pokeru da ne govori. Poker na Zemlji je ipak, samo poker. Nije uzbudljivo ako ne može da se kladi u kom će trenutku neko ostati bez prstiju.  A, tek žene.
Stresao se, pretvarajući se da razmišlja, dok je ispod oka merkao raskošne Džejnine obline. Modifikovala ih je po potrebi, što ne treba da čudi, pošto je pripadala rasi morfina. Martinu se činilo kao da je danas posebno htela da ga namami. Naravno, njeno interesovanje je pojačalo Martinovo obećanje da će je izvesti na ručak u Čobanovom vilajetu, mestu toliko ekskluzivnom da se godinama čeka na rezervaciju. Da je Džejn sama pokušala da zakaže, prekinuli bi vidkom. Sam Martin je mogao da zakaže, ali bi verovatno tek njegovi unuci uživali u tom obroku. Datumi su bili skupa roba, a taj restoran je nekad baš preterivao. Zato je ime njegovog tetka otvaralo mnoga vrata.
„Bolje bih razmišljao o ovome punog stomaka“, rekao je sa nadom u glasu.
„Bojim se da nemate vremena“, odvratio je humanoid Teri skrenuvši pogled sa pevajuće fontane ispod direktorovog prozora. „Naravno, ako sve protekne kako treba, uvek možete da se vratite na vreme. Na neko vreme.“
„Š-šta? Ali – čokolade od hobotnice… zeleno pivo… leptirove šnenokle od nimruda.“
Visoki humanoid žalostivo odmahnu glavom.
„Bojim se da će taj ručak čekati neku drgu priliku.“
Direktor je zaustio da nešto kaže, pa je odustao. Potišteno se skljokao nazad u stolicu. Nije mogao da veruje. Jednostavno nije mogao da veruje da će propustiti obrok svog života. Prevara sa tečinim imenom neće uspeti dva puta.
Još uvek je bio u mislima o veritas facilis vinu, toliko dobrom da su govorili da je kao eliksir istine, kad ga prenu razgovor koji su vodili sekretarica i viši savetnik za bezbednost. Nešto o tome da ne bi smeli da ga puštaju samog.
„Kako, molim?“
Pogledali su ga kao da je malouman. Morao je da se podseti sopstvene titule direktora i uputstva za držanje koje je dobio uz fotelju. Uspravio se, strogo ih gledajući, ruku nameštenih u formaciji svetozar m.
„O čemu se ovde zapravo radi?“ upitao je sav važan i nadmen.
Njegova aktivacija direktorkih manira povukla je i njihove. Viši savetnik za bezbednost Džon Teri zauzeo je raskoračni stav i prekrstio ruke. Dzejn Gvin nije ništa posebno uradila, osim što je malčice podesila naocare ljubičastih okvira. Činilo mu se i da su njene grudi dobile šiljatiji oblik.  Čudo jedno koliko pogled žene može da govori, a njen je jasno stavio do znanja da nema rasprave sa asistentom za ljudske resurse. Lazni je izgubio i pre nego što su rekli šta su imali.
„Još od operacije Bog, na operacije najviše opasnosti,  ne puštamo ni jednog agenta samog“, Teri će.
Lazni je čekao da mu neko objasni zašto. Terio je ćutao i uživao u šefovom preznojavanju i činjeninici da nema najbližeg pojma o čemu se priča.
„Agent je bio previše revnostan“, Gvin se smilovala nakon nekoliko minuta. „Toliko je bio dobar da je malom Adiju zgadio slikarstvo za čitav život.
Izbegavali su da se pogledaju dok je trajao minut ćutanja u spomen na žrtve Adijeve sledeće opsesije. Možda su mogli da pošalju nekoga da mu zgadi nacrte za gasovodne cevi, da u Agenciji nisu bili zauzeti slavljem zbog prethodno obavljenog posla. Kad su primetili anomaliju, bilo je prekasno. Mnogi agenti su nakon toga diplomirali na hipotezama da bi žrtava neuspelog slikanja bilo mnogo manje.
„Ne lupajte gluposti, oboje“, Martin ih strogo odmeri. „Ovde samo treba nagovoriti izdavača da odbije rukopis. Šta god da je nesretnik pisao, kada ga odbiju nekoliko puta, prestaće. Ne trebaju nam moja direktorska ovlaštenja za ovu misiju.“
„A čime će nakon toga poželeti da se bavi?“,  Gvin nije odustajala.
„Nek slika“, Martin odmahnu rukom. „Boje su skupe, brzo će ga proći volja.“
„Poželeće da osvoji svet“, Teri reče. „Dovoljno je tvrdoglav da bi mu uspelo.
„Nek proba. Adi je makar bio odlican govornik. Žalim što ga niko nije uputio na književnost. Cenim da bi novi pravac osmislio.“
„Pladunjala će smisliti novi pravac“, Teri će značajno. „Ako uskoro nešto ne uradimo, univerzum kakav poznajemo će nestati u bljesku.“
„Svi mi? Ko zna, možda ćemo neki i da preživimo“, Martin diže obrve. Nije mogao ni sebe samog da zamisli na Zemlji, kamoli njih troje. Pa, pomisli ustajući, što pre to obavimo, pre ćemo se vratiti.
Čobaninov vilajet ga je čekao.

One thought on “Mirko Pladunjala – Čobaninov vilajet, slučaj „Bog“ i neke obline

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: