Mirko Pladunjala 16 – pljeska, papir i nesvestica

„Ne trebaju mi nikakvi senzori da mi kažu da ovo mesto nije bezbedno za ljude“, rekao je Martin, nameštajući šajkaču.

Džejn je kimala glavom. Obično bi je Martinove izjave trenutno dovodile do belog usijanja, ali ovog puta je morala nevoljno da se složi sa njim

„Ovo je gore od mantarijanske kanalizacije, koja je poznata kao prestonica najvećih klinika za ispitivanje laksativa i uredništva najtiražnijih tabloida.

Pretpostavljam, šefe, da nije mnogo drugačije od vaše kuće.“

„Kada se vratimo, mogu da ti obezbedim privatno razgledanje svih prostorija u mom stančiću od 950 kvadrata. A pogotovo spavaće sobe kompletno obložen ogledalima, a od nameštaja ima samo krevet u kome može da spava bar petoro“, odgovorio je Martin češući međunođje.

Terijevim čulima nije promaklo da je Džejn uprkos prezrivom pogledu upućenom Martinu, ispustila u vazduh oblak feromona.

Teri je odmahnuo glavom, Humanoidi i njihove stalne seksualne igre. Suviše su nepredvidljivi zbog toga. Martinov teča je pod okolnostima koje su oključivale nedokazane ucene i nesrećne smrtne sluačajeve, uspeo da preuzme uspešnu kompaniju za proizvodnju dvostranih četkica za zube. Nakon preuzimanja kompanija je volšebno ostala bez novca, a okrivljenog direktora su pojeli krokodili koji su se popeli na treći sprat. To je bio kobni udarac za kompaniju, te je Martinov teča bio prinuđen da je sruši i da na na njenom mestu u roku od nekoliko dana odštampa luksuzni stambeni kompleks, koji je naseljen isključivo Martinovim bližim i daljim rođacima. Priča se da je kroz Martinovu sobu sa ogledalima prošlo više stotina žena.

Teri je pažljivo razgledao Mirkovo radno mesto. Kuhinja je zahtevala higijensko spaljivanje bacačem plamena.

„Možda jeste prljavo“, započeo je Teri. Martin i Džejn su mu uputili značajne poglede. „Dobro, prljavo je van svake granice, ali pošto se hrana sprema na visokoj temperaturi onda je najveći broj smrtonosnih bakterija ubijen. Analiza roštilja je pokazala da pljeskavice sadrže 21% svinjskog mesa, 18% pacovskog, 12% psećeg, 9% mačijeg, 29% genetski modifikovane soje. Ostatak čini smeša koja je glavnim delom sastavljena od sušenih buba-švaba i kišnih glisti.“

„Ko bi rekao da jedu toliko raznovrsnu hranu? Možda i nisu potpuno zaostali. Šteta što nema nikog da nam napravi pljeksavicu, baš sam ogladneo“, rekao je  Martin, gladno se osvrćući oko sebe.

Počeo je da pretura po policama ne bi li pronašao nešto za jelo. Začini, kese, papiri su leteli na sve strane. Jedan od bačenih papira, pao je ispred Džejn.

Podigla je list i zainteresovano je počela da čita.

„Teri, ovo je…“, izustila je pre nego što je pala u nesvest.

Teri je pritrčao i pridržao Džejn pre nego što je glavom udarila u radnu ploču. Jedan pogled na papir bio mu je dovoljan da shvati o čemu se radi.

Brzo je sklonio papir.

„Šta se dogodilo?“, upitao je Martin zabrinuto, grickajući praznu lepinju.

„Pročitala je deo pisanija Mirka Pladunjale i pala u komu. Da je samo malo duže držala taj papir, sad bi bila mrtva“, odgovorio je Teri, dok je skenirao Džejnine vitalne znake.

„Hoćeš da kažeš da je mogla da umre od nekoliko napisanih redova tamo nekog Mirka Pladunjale? Znači njegova knjiga je stvarno opasna?“

„Ne možete ni da shvatite koliko. Zamislite šta bi se tek desilo kada bi on objavio knjigu ispunjenu ovakvim tekstovima. A tek kada bi se raširila sub-eta mrežom, posedice bi defintivno bile nesagledive.“

„Dobro, Teri, što lepo ne iskoristiš sve te tvoje ugrađene i dodatne spravice i da lepo  nađemo tog kllinca, a ne da ga jurimo po celom gradu?“, zapitkivao je Martin.

„Sad je najpreče da se pobrinemo za Džejn“, odvratio je mirno Teri. „A onda ćemo krenuti dalje za Mirkom.“

„Vodite vi tu malu lepo u bolnicu“, obratio im se ženski glas.

Martin i Teri su se okrenuli ka vratima pljeskavdžinice gde je stajala pogrbljena starica.

„Ne znam šta ste tražili ovde, ali bolje vam je da odete. Kažu da je ovde neko opasno zračenje ili neka hemikalija. Eto, baš pre neki dan su ovde popadali silni neki ljudi. Videla sam onog malog štrkljavog da je nešto čitao i da su ljudi samo padali k’o snoplje.“

„Čitao im je?“, bio je zapanjen Teri. „i šta se dogodilo?“

„Ništa, došla je hitna sa deset vozila i sve su ih odvezli u bolnicu.“

„Jesu li odveli i tog koji je ećitao?“

„Ne, on je pobegao ranije. Mučenica“, rekla je starica posmatrajući Džejn. „Sad ću ja da vam pozovem hitnu.“

Staričine ruke su se tresla dok je vadila pametni telefon iz crne vunene suknje. Nedugo zatim, dobila je vezu.

„Dobar dan, sine… Stamena ovde.. Jeste, ko bi drugi bio… Dete, je l’ možeš da mi pošalješ jedno vozilo ispred Pljekse kod Pere? Kako u čemu je problem? Devojka se onesvetila. Kako probila sam normu za ovaj mesec? Nije lepo da se zafrkavaš sa starijom ženom. Hvala ti sine, poslaće Stamena za sve vas i malo kolača.“

Vozilo hitne pomoći je stiglo veoma brzo. Lekar je pregledao Džejn.

„Kažete samo je pala?“, upitao je. Martin i Teri su klimnuli glavom ne spominjući pronađeni papir.

„Ne znam kakva je ovo epidemija. Hajdete  u kombi, moraćemo sve da vas stavimo na posmatranje.“

Uz prodorne zvuke rotacionog svetla, beli kombi je jurio ka bolnici,

 

Avanture o Mirku pišu dva utora, Sofia i ja. Nadamo se da vam se dopada…

Prethodni nastavci su vam ovde.

Slobodno napišite komentar...

%d bloggers like this: