Balkanac osvaja Irsku, godina III, 27.5-9.6.2024.

Ponedeljak. Znate da je dan da vas ponovo gušim sa irskim danima…

Bilo je raznih zanimljivosti u protekle dve nedelje. Za početak, prešao sam u treću smenu. Za početak, dobro je što znam dobar deo ljudi tamo. Nema ih mnogo, tridesetak sve zajedno. Nije ni čudo da se čeka na mesto u toj smeni. Radim na istoj mašini sa kojom se družim već dve godine sa većim ili manjim razmacima. Okružen sam Poljacima i kako je krenulo, progovoriću poljski za šest meseci, pasivno učenje. Iako se ovde jure kao neki brojevi, manji je pritisak nego u prvoj smeni. Pitao sam se kako li ću izgurati te noći, pošto se radi od ponoći do osam. Hvataju me krize oko pola sedam, pa bude malo povuci-potegni. Osnovna ideja je da legnem čim se vratim sa posle i spavam do dva, tri. I za sada to funkcioniše. Muzika je malo glasnija i nema reklama. Noć prolazi brzo, posle odspavam pet, šest sati i fantazija. Sjajno je i to što kad su državni praznici idem na posao tek u utorak na sredu, pa deluje da imam više slobodnih dana. Subotom završavam u pet izjutra i lep je osećaj prošetati parkom uz potok u te sate. Dugo nisam šetao u svitanje i to je, verovatno ćete se složiti, sjajna stvar. Plata je osetno drugačija te ni tu nemam zamerki. Sve u svemu, za sada, sam zadovoljan.

Pozdrav za treću smenu, gde god da me čitate.

Inače, pre deset dana je tačno kako sam dve godine u fabrici. To je zvanično najduži period kako sam proveo na jednom radnom mestu. U knjižari, u Beogradu, sam proveo malo manje od dve godine što je bio doskorašnji rekord. Dobro, ne računam što sam bio animator na dečijim rođendanima skoro pet godina. U poslednje vreme je nekoliko žena otišlo u penzije nakon dvadeset i pet godina provedenih u ovoj fabrici. Sa jedne strane me užasava pomisao da neko tu provede toliko vremena. Sa druge strane, ako neko ovde živi ceo život, možda i nije loš posao da se dočeka penzija. Mislim da ne bih baš voleo ovde da dočekam penzionerske dane, bar ne dok me i dalje drže neki drugi snovi.

Primetio sam u lokalnoj prodavnici kućanskih aparata neku marku Ninja. Kaže mi prodavac da brzo osvajaju tržište cenom i kvalitetom. Ono što je zanimljivo da su skloni nekim neobičnim pristupima – stalak za noževe koji ima automatski oštrač, blender, koji istovremeno kuva supu/čorbu i takve stvari. Šta sve neće ljudi da smisle. Inače, taj prodavac je jedan svestrani lik, pored radnje, vodi i nedeljni program o lokalnim događajima, glumi u predstavama, čak je sad bio i kandidat na lokalnim izborima. Lokalni izbori, ali i izbori za EU parlament su održani u petak, i kako se čini, glasovi se još uvek broje. Mnogo sam se opsutio, jer na izborima u Srbiji, obično znamo okvirne cifre već posle nekoliko sati od završetka izbora.

U petak sam otišao do biblioteke na novo-uspostavljeni dan druženja, svakog prvog petka u mesecu. Ispostavilo se da je tu bio i neki tip, koji je pričao o reciklaži, preciznije o odlaganju biorazgradljivog otpada. Neki nacionalni projekaz je u pitanju. Mislio sam da su braon kante za otpad uobičajena stvar, pošto sam dobio jednu pre dve godine, ali izgleda da je to priča koja se tek širi. Dobio sam čak i malu braon kantu za kuhinju. Naravno, napomenuo je lik i da otpad bacamo u specijalne biorazgradive kese, koje nisu napravljene od plastike, jer se onda kontaminira i otpad mikroplastikom. Bilo bi lepo i da u Srbiji ooakve stvari budu problem i da bude važno njihovo rešavanje. Na žalost, verovatno još nije taj trenutak.

Omladinac je u subotu otputovao za Beograd. Pošto sam radio noćnu, a voz je kretao u osam, nije bilo suviše smisleno da spavam. Otpratio sam ga i uhvatio prvi voz za nazad, jer mi se činilo da ću zaspati na nogama. Mislio sam da ću biti u budnijem stanju, pa da procunjam posle prestonicom i odem na neke prijateljske kafe, ali nije se dalo.

Dok sam se vraćao, gledao sam da ne zaspim u vozu, jer bi postojala šansa da ću se probuditi u drugom kraju zemlje. Posle sam razmišljao da li da spavam, ali mi se činilo isuvše rano, šta ću ako se probudim usred noći? A i već me prošla dremljivost, mogu da sačekam još nekoliko sati. I onda sam se setio oglasa koji sam video nedavno, o nekim bendovima koji dolaze u domaći centar za umetnost. Što da ne, taman da ubijem vreme pred spavanje. Možda sam vam već pričao, centar je smešten u staru protestantsku crkvu i tamo se nalazi poslednjih četdeset godina. Bilo je nekih osamdesetak ljudi na koncertu. Bilo je moguće kupiti ploče i diskove izvođača, ali ovde nemam ni gramofon, ali ni CD čitač. Platio sam ufur i čašu crnog vina, koje mi je leglo kao budali šamar u mojoj dremljivosti. Prvo je nastupila devojka sa gitarom. Ispostavilo se da je u pitanju lokalna devojka sa gitarom, koja trenutno živi u Berlinu. Ima lep glas, svira melodičnu muziku i videlo se da je drma trema od nastupa pred svojima. Kad se pojavila na sceni, dobila je frenetičan aplauz. Evo jedne od pesama.

 

Nakon nje su nastupile četiri Nemice. Malo sviraju gitare, malo pevaju, malo više improvizuju. Otpevale su po dve pesme od svake od njih. Nisu bile loše, svaka posebna na svoj način.

Ne mogu da ih nađem na Yt, evo nečega sa Instagrama.

https://www.instagram.com/p/C7W0WhfML_5/

Za kraj je predviđen nastup Yonder Boys, ali pošto je jedan od članova imao smrtni slučaj u porodici, njihov nastup je otkazan. U Irskoj je ostao samo jedan tip, koji svira bendžo, on se pridružio na kraju i onda je njih šestoro zajedno izvelo dve pesme – Jolene (pesma šalje pogrešnu poruku, ako mene pitate, no dobro) i Flawers on the wall. Zajedno su odlično zvučali.

Zanimljivo je da svi oni žive u Berlinu, gde su se upoznali združili i odlučili da stvaraju neku novu muziku. Fenomenalno je kad umetnici mogu da stave sujete na stranu i sarađaju stvarajući bolji svet. Berlin, jedan od umetničkih centara, po svim izveštajima.

Došao sam bez očekivanja, a zapravo proveo prijatno veče.

I još jedna zanimljiva vest, pojavio sam se u novinama, srpskim, ne irskim, imate OVDE članak, ako vas zanima.

Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy

 

 

Оставите одговор