Srećan ponedeljak svima koji slave.
Polako se bližimo kraju leta. Dobro, ovde ga i nije bilo nešto previše, ali pošto još uvek u stanu sedim u kratkim rukavima, računam da je leto. Vreme je relativno prijatno (vrti se oko petnaest, dvadeset stepeni), malo sunce, malo kiša, ali ne neka jaka, više onako dosadnjiakva.
Ako se pitate (i brinete) da li se nešto promenilo u mom preduzećetu, moram da vam kažem da nije. Sve je kao i do sada. Našao sam način kako da psihološki skratim radno vreme i da mi brže prođe osam sati. Ako vas zanima kako, možda vam otkrijem u porukama. Ko zna, možda neko od šefova čita ova moja pisanija u trenucima dokolice (mada mi je teško da zamislim da je nekome od njih baš toliko dosadno), pa da se ne ofiram javno. Kako god bilo, sad mi je na poslu prijatnije nego što je bilo ranije, mada ne mogu da kažem da sam imao neku poslovnu muku.
Jesam li vam spomenuo da je treća smena organizovala božićnu žurku početkom decemebra? To bi moglo biti zabavno, mada nemam neka prevelika očekivanja. Istovremeno, najvaljena je i božićna žurka na nivou firme (preko onog ogranka za sport i druženje), koji će se održavati u nekom hotelu/kazinu. Mogao bih, kao Džejms Bond da uzmem vodka-martini, i da bacim desetak evrija na ajnc, bakaru ili kockice? Kako god, treba iskoristiti prilike za opuštanje (još će neko pomisliti da stalno nešto naporno radim) i za neku socijalizaciju.
Završio sam sa časovima vožnje, danas ću prijaviti polaganje i verovatno dobiti termin u nerdnih mesec, dva. Bilo bi poželjno da vežbam na nekom autu u međuvremenu, ali to se neće dogoditi. Ostaje mi da se uzdam u svoju srećnu zvezdu. Svaki put se iznenadim kad čujem koliko košta prvo osiguranje za auto, tj za vozača. To su neke cifre od cirka dve, tri hiljade evrija za prvu godinu, naravno, u zavisnosti od modela i godišta auta. Nije jeftino ovde postati vozač. Kako god bilo, automobil je i više nego zgodan , pogotovo za obilaženja po Irskoj, Mada, psotoje i neke varijnate relativno jeftinog rentiranja auta, pa je to sjajno, ako vam treba samo povremeno. Isplati s eviše nego imati svoj auto.
Ponovo su počele radionice pisanja sredom. Zabavno je biti okružen ljudima sličnih interesovanja, malo ćaskati o knjigama, malo piskarati. Povremeno razmišljam da učestvujem na nekim konkursima, ali nisam baš zadovoljan mojim pisanjem engleskog, kao i poznavanjem reči. Svakako je zanimljivo.
Kad smo kod poznavanja reči, nedavno sam na lokalnoj grupi okačio oglas da tražim ljude koji bi učili sprski. Priznajem da nisam ekspert za gramatiku, ali računam da dovoljno dobro baratam srpskim da bih mogao da naučim ljude neke osnove. Nadao sam se da će se javiti njih par i da bismo mogli da se nalazimo jednom nedeljno, pa da se onda vidi kako ide cela priča. Dobio sam pregršt odličnih saveta od prijateljice ko ja već godinama strance podučava srpskom. Zamislio sam da se malo družimo, bolje upoznajemo, približavamo kulturološke razlike i slično. Očekivano, interesovanje nije bilo ogromno, ali se javila jedna osoba.Bilo je neophodno nekoliko poruka da razjasnimo na koji jezik mislim kad kažem – srpski. Prvo me pitala da li je Srbija negde u Južnoj Americi? Pomsilih da je to povezala jer volimo da kažemo dasmo banana republika. Onda sam je uputio na balkansko polustrvo, što isto nije bilo od velike pomoći. Tek kad sam poslao mapu sa strelicom i napomenuo da smo iznad Grčke, sve je leglo na svoje. I ostalo na tome.
Dok ćaskamo o kulturološkim razlikama, dugo me već kopkaju oni dnk testovi. I htedoh više puta da pošaljem, ali sam se sve nećkao. I ne, nisam se plašio da će napraviti biološko oružje usmereno samo protiv mene i aktivirati ga kad postanem svetski poznat i nepristojno bogat. Međutim, bili su pre nekog vremena dnk kompleti na popustu i kako da odolim? Poslao sam uzorak dnk i nestrpljivo čekao nekoliko nedelja da stignu rezultati. Otprilike znam odakle su mi preci nekoliko kolena unazad, ali iznenađenja su uvek moguća, zar ne? Na prvom sajtu su mi izbacili sledeće podatke: Balkan – 88%, Ist.Evropa i Rusija – 6%, Baltik – 3%, Albanija i Grčka – 3%. Drugi sajt je dao slične, ali malo drugačije podatke – Balkan – 80,4% (Srb, Hr, BiH), Baltik – 15,7%, Aškanezi – 2,3%, Finska – 1,6%. Hm, nema Turske. Ovi brojevi ne menjanju ništa u mom životu, ali je svakako zanimljivo kako se dešavaju migracije, a da ih nismo ni svesni. Izbacila je mašina i neke potencijalne rođake, tamo neko osmo, deseto ili ko zna koje koleno. Ima upozorenje na sajtu da treba biti oprezan jer postoji mogućnost da saznate nešto što ne želite. Pretpostavljam da su ljudi otkrivali da su im roditleji neka drug lica i ko zna šta sve ne.
Obezbeđene su i karte za novogodšnji odlazak u zavičaj, tako da je to još jedna briga manje. Ispostavilo se da imam još dva godišnjeg , koje moram da iskoristim pre kraja godine. Hm, moraću da smislim nešto, ne smem dozvoliti da propadnu.
Vikende sam iskoristio da pogledam peti i šesti nastavak Ratova zvezda u bioskopu. Zabavni su, generalno dečiji, ali i dalje ineteresantni. Naravno, nisam propustio priliku da dopunim i zalihu Plazme, jer vidim da je u zavičaju nestašica site. Naišao sam i na Monopol, izdanje All Ireland, i dokupio još malo knjiga da slučajno ne dođe do toga da nemam šta da čitam,
Dok sam juče šetao, čuo sam beku galamu sa jednog od sportskih terena. I hajde da vidim šta je. Kad ono GAA utakmica (galski fudbal). Skupilo se čak sto, dvesto ljudi, koji su zdušno navijali. Nisam nešto za sportove(što vam je možda već poznato), pa je to meni onako, ali Irci obožavaju. To je neka kombinacija fudbala i ragbija, igra se samo u Irskoj. Ako vas zanima, guglajte
Tokom šetnji sam otkrio da imamo i postrojenje za preradu otpadnih voda. Bilo bi sjajno kada zo postala važna tema i u zavičaju i da svako mesto ima svoje sisteme, a ne da sve izlivamo direktno u reke.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy