Neverovatno je kako vreme leti, zar ne? Evo, prošle su dve nedelje od našeg poslednjeg susreta, a čini se da je bilo samo nekoliko dana. Možda to ima neke veze i sa godinama, ko zna.
Posao je beskrajno zabavan kao i uvek. Noći prolaze u svom ritmu, nekad mi prođe lakše, nekad teže. Ali dobro, to sve ide u rok službe.
Već sam vam rekao da sportsko/društveni klub organizuje božićnu žurku, a biće žurka i za Noć veštica, Treba samo proveriti da li je neophodno imati i odgovarajući kostim. Najjednostavnije je da iznesem iz firme jedan od onih kombinezona koje nosimo u pogonu i rešena stvar. A možda smislim i nešto drugojačije, kostimiram se u balkanskog krimosa ili tako nešto. Imam još skoro tri nedelje do tog događaj, nešto ću već smisliti. A biće najbolje, ako mogu da odem u civilu.
Firma je proslavila i slanje milionite jedinice nekog od proizvoda. U to ime, kao što već i nalažu poslovni običaji, radnici su dobili parče pice i pohovanu piletinu. Da se ne bismo tukli, svako je dobio svoj obrok zapakovan u kutiju. Skroz kulturiška, zar ne. Sad bi zli jezici rekli da su mogli da nas časte drugačije, a ne picama. Jedino da nam uplate cenu obroka na račun, ali onda bismo opet rekli da nisu ni morali tu siću da nam uplaćuju. Eh, ljudi, teško je sa njima.
I dalje svake srede idem na kurs kreativnog pisanja. Dobro je to, mogu da priđem pisanju iz drugog ugla, a istovremeno radim na poboljšavanju engleskog. A i ekipa koja dolazi je skroz na mestu.
Pretprošlog vikedna je bila subota posvećena kulturi, te se skoro svako mestašce(veliko i malo) u Irskoj potrudilo da pruži neki sadržaj. Biblioteka je odlučila da predstavi polaznike kreativnog pisanja. Odštampali smo neka naša pisanija i stavili na panoe. Ako vas zanima moj uradak je bio OVA pričica. Uz nas, koji piskaramo, bilo je još petnaestak ljudi sa strane. Svi su čitali nešto svoje, bilo poeziju ili neku kratku fikciju. Možda će vas iznenadti, ali sam odabrao da ne čitam javno. Zašto, pitaćete se. Koliko god delovalo drugačije, ipak sam introvert. Prvo, nisam potpuno zadovoljan kako moje pisanije izgleda na engleskom, a onda mi se ne dopada što ne čitam dovoljno izražajno. Šta da se radi, svi mi patimo od raznih nesavršenosti. Kako god, bilo je prijatno veče uz nezaobilazan čaj/kafu i sendvičiće. Čudo jedno koliko vole ljudi čaj , cenim da je to odlika i Engleza i Iraca.
Posle toga je u umetničkom centru (pričah vam o tom mestu, bivša protestanstska crkva) održana manifestacija Koreni i putevi. Što će reći, predstavljene su osobenosti različitih nacija koje ovde žive. Irci su imali štand sa ručnim radovima mahom od vune, moglo se štogođ pročitati i o razvoju te industriije, videti (i opipati) prediva od vune različith vrsta ovaca, Bilo je i miljea, koje su pravile generacije unazad. Naravno, i ovde je ta veština u izumiranju.
Ukrajnici, Poljaci, Nigerijci, Indijci su imali svoje štandove gde je bila hrana sa tih prostora. Jasno vam je da je to izazvalo veliko interesovanje i da je bila ogromna gužva. Htedoh da probam hranu Nigerije i Indije (jer mi je istočna Evropa koliko-toliko poznata), ali nisam imao volje da se guram. Ukrajinaca je bilo dovoljno da formiraju i dečiji KUD gde su se pokazali u okrentim igrama.
Lepo je videti da ljudi pokušavaju da shvate one koji žive sa njima i oko njih. Jasno mi je da nisu svi Irci takvi, ima i onih koji bi sve strance stavili na prvi brod/avion, pa marš u zemlju porekla. Podseća me to na situaciju u zavičaju. Možda ste primetili da ima poprilično ljudi tamnije boje kože, koji dioaze u Srbiju, uče srpski, udaju se/žene ovde i hvale lepote zemlje. Imaju svoje kanale sa ogromnim brojem pratilaca i tu dele impresije. I to mi je sjajno, stvarno nemam ništa protiv, iako mislim da oni često predstavljaju život koji nema veze sa realnošću većine stanvovnika Srbije, no nema veze. Ono što će svi napomenuti je da ne osećaju rasizam. Što nije toliko čudno, ipak smo mi bili osnivači Nesvrstanih još davnih godina i navikli na studnete iz Afrike, A onda, pročitam vest da su jednoj beogradskoj školi roditelji odbli da pošalju decu jer je u jedan prvi razred upsano petoro dece romske nacionalnosti. Znam, reći ćete da je položaj romske zajednice začarani krug. Samo eto, htedoh da kažem da svaka priča ima dve strane. Mislim da sam to i ranije spominjao, kako smo bolji prema onima sa strane nego prema svojima ili sebi samima.
Nisam išao u biokop ovijeh nedelja, nešto nisam bio zadovoljan repertoarom, uglavnom se prepuštam serijama i filmovima u kućnoj varijanti.
Jesam li vam rekao da sam otkrio da selo ima postrojenje za preradu otpadnih voda? Nisam sigran kako funkcioše i koliko je učinkovito, ali je defintivno zanimljivo. Tamo neki gradić/selo u Irskoj ima postrojenje, a Beograd sve izliva u Savu i Dunav.
Tokom mojih šetnji, naišao sam i na šumarak u kome se izgleda krije Vini Pu, evo malo slika. To je deo pešačke rute od nekih 70 km. Ne verujem da ću preći celu stazu(procena je 5 dana), skroz mi je u redu i ovaj mali deo. Nije loše za šetnjicu. Šuma se nastavlja na Klonalis imanje, na kom se nalazi i kuća nekog od starih plemića i veleposednika. Tokom leta se organizuju ture, pa se može posetitti kuća, odradiću to sledeće leto, pa podeliti utiske sa vama.
Malo sam odgledao i ženski GAA meč, ovog puta je na tribinama bilo manje ljudi. Onoliko devojčica to trenira, iako nije najženstvenija aktivnost. Vole, lože se na tu priču, ma koliko meni taj sport bio čudan. I ovde vlada običaj da se probede proslavljaju sa sirenama automobila i navijačima koji mašu zastavama ili viču sedeći na prozorima auta. Neko je komentarisao na fejsbučkim grupama kako je to opasno i da garda mora da reaguje. Komentari su mahom bili da je ta osoba isuviše mekana i svilena. Lepote internetske
Svašta može da se vidi u šetnjama, čak i u ovako malom mestu.
Država je odlučila da ove godine pomogne stanovništvo sa nekim kreditom za struju. Manji iznos nego ranije, ali bolje išta nego ništa, sigurno im neću zameriti kad legnu soldi. Dobio sam nedavno račun za prethodna dva meseca i bio je niži nego ranije, moram da proverim da nije došlo do pojeftinjenja struje. Mada je verovatno bila i manja potrošnja, em je omladinac bio velo leto u zavičaju, em sam ja išao na dve nedelje.
Kad smo kod struje, u toku je akcija zamene brojila novim modelima. Zvali su me pre par dana iz kompanije koja se time bavi i rekli da će doći za dve nedelje da to odrade. Naravno, zamena je besplatna, ne sumnjam da će neki lepo da zarade na tome.
Interesanto je to ugrađivanje. Nedavno se pojavila vest kako je u Dablinu napravljena nadstrešnica za bicikle. Po skromnoj ceni od 330 000 evrija. i već se onoliko po medijima zezaju na tu temu. Da neko ne pomisli da je Irska zemlja blagostanja i poštenja i ovde postoje zakulisne radnje i državna korupcija. Evo i slike, da ne kažete da izmišljam.
Ima i lepših vesti, neki tip je dobio 4,5 meleona evrija i odlučio da i dalje ide redovno na posao. Počeo sam nedavno da igram evro loto. Biće kao oni mimovi sa neta – možda neću reći da sam dobio, ali će postojati znaci – grejanje na najjače, tri jaja za obrok i tome slično. Videh i daje zahvaljujući blagovremenoj akciji policije, zaplenjeno neko silno zlato, cirka milion i po. Krimosi ozbiljno rade, ne dremaju.
Juče je održan protest protiv porasta kriminala pre svega u ruralnim delovima okruga pod imenom Enough is enough (u slobodnom prevodu Dosta je bilo ili Dalje neće moći). Izgleda da se povećao broj provala, ne direktno u mom gradiću, već u celom okrugu, pogotovo tamo gde su usamljenije kuće. Zato su organizovali protest, sakupilo se nekih 150 ljudi, što je verovatno mnogo pošto je bio bezvezan dan. Sve se dešavalo na trgu ispred mog stana. Doterali su kamion, koji je služio kao govornica. Izmenjalo se desetak govornika, od onih koji su sami bili žrtve lopova, do aktivista. Osnovne premise su sledeće – bezbednost ljudi se smanjila poslednjih desetak godina, pripadnika Garde ima sve manje, zatvaraju se stanice u selima, gardisti se šalju u Dablin umesto u ostatak Irske, nemaju ovlašćenja (a ni čime da reaguju, pošto ne nose oružje, mislim da nose jedino neki teleskopski pendrek), čovek je kriv ako brani svoju imovinu, neophodna je čvršća ruka, ako treba organizovaćemo se sami i sve u tom stilu.
Možda se sećate da sam reako da treba da prijavim vozački? E, prijavio sam i evo, već dve nedelje čekam da mi se jave i pošalju mejl sa terminima. Opušteno, stići će jednom, gde žurimo?
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy