Balkanac osvaja Irsku, godina II, nedelja. 11 i 12, 3.7-16.7.2023.

Dobar vam dan svima želim.

Evo jednog kratkog izveštaja.

O poslu nemam ništa novo da vam kažem, sve je namešteno da radi.

Poslao sam završni domaći i sad čekam rezultate, nadam se da ću proći i dobiti licencu instruktura.

Prošle subote, firma nas je vodila na izlet, skupio se skoro pun autobus ljudi. Prava ekskurzija. Zadivljujuće, nisu odmah izvučena razna pića iz rančeva. Išli smo na neko brdo, koje se zove Stepenice ka raju (Stariways to heaven) zato što je ukupna visina 666m. Dok smo dolazili, pratila nas je kiša i već sam pomišljao kako ćemo iskisnuti kao miševi prilikom uspona. Međutim, bukvalno deset minuta od kako smo stigli na odredište, nebo se malo raščistilo i prestala je kiša. I krenuli smo. Ima nekih 4,5 km od početka do vrha. Priroda je pitoma, zelena, bez drveća, šetaju se ovčice. Uspon nije pretereano naporan, mada sam u poprilično slaboj šetačkoj kondiciji. Malo je bilo gadnije uspeti se uz stepenice na kraju, ali sam i to izgurao. Povratak je bio znatno lakši. Čudi me da tu nije osvanula neka mala privreda, kućica sa pićima i besmislenim suvenirima ili nešto slično. Nema ništa, prazno.

Posle toga smo otišli na ručak u neki golf klub, lepo mestašce. Mogli smo da biramo ručak između dva tipična irska jela – lazanje i piletinu sa karijem. Nisam pretereano oduševljen ni jednim.

Imate gomilu slika OVDE.

A nakon veselog pešačenja, otišao sam uveče u pab, jer u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju se jasno kaže da treba popiti pivo radi opuštanja mišića.

Iako sam mislio da ću proći gore, za divno čudo, imao sam samo blagu upalu mišića sledeća dva, tri dana.

U svakom slučaju, bilo je zabavno, malo smo se družili i video sam nešto novo u Irskoj.

Prekjuče, u subotu, sam otišao u Roskomon na filmski dan. Pogledao sam cela tri filma – Rigby Gillman, Teenage Kraken, sladak crtani; Insidious: The Red Door, gledljiv horor triler i naravno, ono što je bila glavna stvar, nova Nemoguća misija. E, to je prava zabava.

Uveče, je uobičajeno bilo vreme za malo druženja u pabu uz svirku i ćasaknje sa veslim Ircima. Stvarno su svi beskrajno ljubazni i prijatni. Stvarno ne znam šta im je.

Bliži se školski septembar, to vole svi roditelji. I sad gledam da naručim knjige za omladinčev peti razred. Cifra je lepa, blizu 250 evrija, osim ako se ne pojavi još neka knjiga, ali je utešno da če te knjige korsitii naredne dve godine. Ove godine će valjda svi osnovci u Irskoj dobiti džaba knjige, bilo bi lepo da se to proširi i na srednjoškolce. Kaže drugarica, koja je u Norveškoj, da tamo deca dobijaju sve – knjige, udžbenike, olovke, sveske. Tja, socijalistička zemlja.

Na kraju, brojim sitno do odlaska na dugo očekivabi odmor u zavičaju, za dve nedleje ću u ovo vreme uveliko biti u Beogradu. Jipi-ka-jej…

Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy