Balkanac osvaja Irsku, godina II, 19.2-3.3.2024.

Kao što su neki od vas navikli, svaki drugi ponedeljak je pravi dan za objavljivanje izveštaja iz Irske. Možda malo deluje kao da se gubi rtam, ali defintivno ne bih imao  o čemu da vam pišem svake nedelje. Osim ako ne želite da čitate moje filozofije, a to je već druga stvar. Srećom po vas, imam bar toliko milosti, pa vas neću gnjaviti preko mere.

Znate i sami da sam na poslu kidalica, još to treba da saznaju i na višim nivoima. Prošle nedelje sam se prijavio za mesto kontrolora kvaliteta. Mesto je nešto malo bolje plaćeno, ima više papirologije, ali bih manje bio na samim trakama, što je bar neka vajdica. Imao sam razgovor u kadrovskom prošle nedelje, videćemo kako će sve proći. Najviše mi se dopalo kad su mi rekli Zašto baš tebe da izaberemo? Hajde prodaj se? Kako da im objasnim da pripadam generaciji kojoj je bilo apsolutno zabranjeneo da se hvališe. Takođe, dolazim sa prostora gde se skromnost smatra vrlinom. Pretpostavljam da mlađe generacije nemaju problem sa samohvalom, neka ih, možda i prođu boljije od nas. Iz istog razloga mi poprilično smeta ograničenost engleskog jezika i što moram suviše da koristim zamenica ja, tj I. U srpskom je to bolje rešeno, pa samo glagolom može da se odredi lice. Nauka o jeziku je nekad beskrajno zanimljiva.

Firma je  izabrala neki azil za životinje za koji će se prikupljati kinta tokom cele godine. Ko želi, može da se prijavi  da mu automatski skidaju željeni iznos svake nedelje od plate. Prošle godine smo pomagali neku organizaciju za psihološku podršku.

Omladinac je imao roditeljski sastanak i to je prošlo u redu, nisu imali ozbiljnih zamerki na njegov rad. Ono što plako počinje da zauzima njegove misli (i ne samo njegove) je šta dalje.  Da li da upisuje faks u Irskoj, da li da gleda neku drugu zemlju (Austrija, Nemačka, Danska, Srbija…)? Sve su opcije otvorene i svaki izbor ima svoje pozitivne i negativne strane. Kako bude vreme prolazilo ta će priča sve više dobijati na značaju. Videćemo kako će se sve razmotati, podržaćemo ga kako god da odluči i pomoći u okviru naših mogućnosti. Ako imate studente po belom evropskom svetu, javnite se, svaka informacija znači…

Možda deluje neverovatno, ali  idalje ne uspevam da se sretenm sa ekipom iz kopirnice, izgleda da još uvek traže ljude za ispostavu u Roskomunu.  A neobično je što nikako da se presretnemo u selo, kao da živimo u Njujorku. Okačili su obaveštenje da otvaraju sledeće nedelje, tako da će biti prilike da se vidimo i razmenimo abrove.

Kad sam već kod svetskih destinacija. Da kažem reč dve i o vizama. Supruga prikuplja papire (hit je što se neke potvrde čekaju po nedelju dana. Administracija… ), nešto se prevodi . Jedan od papira je i dokaz da smo zajedno.  Pošto nismo zvanično venčani, u tu svrhu je sa dva svedoka otišla kod notara i rekla da živimo u vanbračnoj zajednici već osamnaest godina. I eto, oženih se, bez da sam mogao reč da kažem, kao u onim filmovima kad samo dovedu mladoženju.  Izvinjavam se svim obožavateljkama što im lomim srca na ovakav način. Ako ste možda sumnjale da sam oženjen, sad je stvar defintivno rešena i tražite druge prilike.

Sledeći petak se ovde održava referendum, stigla mi je na kuću knjižica gde se na irskom i engleskom objašnjava o čemu se radi. Ne, nemam pravo da glasam, jer nisu u pitanju lokalni izbori. Žele da promene dva člana u ustavu koji se tiču bračnih i porodičnih odnosa. Naravno, javili su se pristalice i jedne i druge strane. Oni koji su za, kažu da će to doprineti inkluzivnosti, poboljšanju položaja žene, samim tim i razvoju Irske. Ovi drugi kažu da su to samo prazne reči i da opet ništa ne bi promenilo i da sve već funkcioniše kako treba, pa nema ni potrebe za promenom. Ali zanimljivo mi je nešto drugo, glasanje je u petak i traje od jutra do deset uveče. Videćemo kakva će biti izlaznost. Možda to ima više smisla nego glasanje nedeljom, kao kod nas.

Kad smo kod inkluzije, juče sam čitao vest sa evropskog prvenstva u bilijaru za žene. U samom finalu, predstavnica Irske je predala meč bez igranja. Smatra da nije u redu da u takmičenju učestvuje transrodna osoba. Na prvu sam pomislio da pol ne igra ulogu u bilijaru, ali opet, dužina ruku, visina, mogu biti bitni faktori. A na kraju krajeva, principeijelna je stvar, osobe rođene kao muškarci,  nemaju šta da traže u takmičenju sa ženama, jer imaju fizičku prednost.  Oko toga će se tek verovatno dizati frka u godinama koje dolaze. Pomislio bi čovek da Irci prihvataju na prvu svaku vrstu inkluzije, ali jok.

Pričao sam vam ranije da je ovde solidan boks klub i da je jedna lokalna devojka svetska šampionka u lakoj kategoriji, čini mi se. Izgleda da su hteli da organizuju i nacionalno prvenstvo ovde, što bi bila prestižna stvar i za klub, ali i za ceo kraj. No, kanda je u petrak došlo do nekog incidenta.  Održavano je bokserkso prvenstvo i izgleda je upao neki tip i došlo je do prave tuče. Posle su organizatori sa izjavili da se sa žaljenjem povlače iz trke za organizaciju nacionalnog prvenstva, jer ne mogu da garantuju bezbednost učesnika i publike. Lično mislim da nisu morali da se povlače, jer to nije do njih, ali dobro sad. Naravno, nisam ni znao za te događaje, sve dok nisam pročitao u novinama. Sportovi, kao što vam je poznato, nisu moja stvar, boks pogotovo. Ali zato je moja baba bila u stanju da ustane u pola noći da bi gledala Tajsona, kraljica.

Naravno da sam prošla dva vikenda išao u Roskomon, bilo je zanimljivih filmova. Gledao sam film o Bobu Marliju. Nisam nikad ranije nešto mnogo pratio njegov život i karijereu, volim nekoliko pesama i to je  to. A nisam se ranije udubljivao previpše ni rastafarijanstvo. Zanimljiv film, samo su mogli da povremeno uključe i titlove, jer kad počnu da pričaju na jamajčanskom, jedva sam ih srazumeo jasno mi je samo kad kažu –ja, man.

Prekjuče sam gledao Dinu 2. Vizuelno je fantastična, priča mi je tu i tamo. Mada nisam razduševljen ni prvim delom, ap ačak ni onom verzijomn iz osamdesetih. Iako mi je ona malo draža od ovih novih.

Kad sam već bio u Roskomonu, bilo je zgodno svratiti i do Ahmedove radnje, drži prehrambenu prodavnicu sa robom  iz Afrike, Azije, istočne Evrope, Balkana. Pažnju mi je privukla i Coca Cola iz Nigerije, staklena flaša, pola litra. Ukus neobičniji od onog na koji smo navikli, kaže internet da je razlika u šećeru koji stavljaju, nije loša. Takođe sam nešto poželeo da pijem i tursku kafu. Uglavnom pijem nes i slične instante, ali sad mi došlo ovako. A džezvu sam doneo još letos iz Beograda. Mogao sam da kupim Grand ili Frankovu, ali sam hteo da probam i neku drugu, sa drugih meridijana. Na preporuku prodavca, kupio sam kafe koje kupuju Turci i Arapi. Turska mi se svidela, ova druga manje, jer je bila isuviše začinjena kardamanom, čini mi se.

Kad pričamo o hrani, ima neka salata, prilog, koju dobijate uz svaki obrok u restoranima, koleslav. To je zapravo rendani kupus, malo šargarepe, sirće, so, biber i majonez. Za moj ukus ima previše majoneza, pa sam dodao više pavlake. Nije loše uz neka mesa.

Bliži nam se i Evrovizija. Ispratio sam srpski izbor i nisam bio previše zadovoljan. Mada se već par godina unazad, retko tu pojavi pesma koja mi se dopadne. Po kladionicama kažu da je Hrvatska trenutno favorit, Srbija i i Irska (sa nekom veštica pesmom, koja bi odlična bila za Diznijev crtani) se rangiraju slabije. Ceo taj događaj posmatram kao veliku zabavu, ali po medijima i komentarima ljudi, je jasno da izbor pesme od nacionalnog, strateškog i političkog značaja i da ne postoji važnija stvar od toga.

U sledećem izveštaju, pričaću vam kakao sam prošao na exyu balu, koji se održava 9.3. a do tada sportski pozdrav.

Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.

Pozdravlja vas vaš Nešo/Shonery/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *