Lá maith, ili što bi se reklo dobar dan na irskom, nemam pojma kako bi bilo najpravilnije da se izgovara. Kažu da postoji desetine, ako ne i stotine različitih irskih akcentovanja. Čuo sam na radiu da imaju neko takmičenje za izbor najlepšeg irskog akcenta. Cenim da će izbor biti vrlo težak.
Kad smo već kod radijskog programa, nedavno sam natrčao na reklamu otprilike sledeće sadržine: Želite li uzbuđenje? Želite li da putujete i da budete plaćeni? Pridružite se irskoj mornarici. Heh, primamljivo, zar ne? Cenim da je vojska uređena po britanskom sistemu. Nikad mi se nije činilo da je to neka romatnična priča. O snazi i brojnosti iste ne bih razmišljao. Nadam se da u mornaricu ne primaju i likove kao što je deka iz Mućki, koji je potopio sve brodove na kojima je plovio.
Posao je uobičajen. Znate da sam prećutno bio promaknut na lidera leve strane glavne mašine? Da me neko pitao, rekao bih da to neće funkcionisati. Ali me niko nije pitao. Brzo su shvatili da ako na jednu stranu stave mene kao sporijeg i još jednog momka, koji je sporiji ood mene na jednu stranu, a na drugu stranu, dvoje brzih, jasno je da ćemo nas dvojica usporavati i oboje brzih. Spasonosno rešenje je, naravno, da mi spori radimo istovremeno, na obe strane. A da brzi rade zajedno. Tako da se ukupan rezultat taman kompenzuje. Matematika je vrlo jasna i jednostavna. Dva puta ništa je ništa, crva nije ni bilo.
Kad sam već kod posla, imali smo i proslavu 40 godina firme, te smo u utorak završili sa poslom u 13h (vu-huuu). Firma nas sve pozvala na ručak u obližnji mali sportski centar (koji je izgleda finansiralo moje preduzeće). Smestili su stolove u košarkašku salu, koju su preuredili da izgleda kao šator. Zapravo, sve je podsećalo na venčanje, u ćošku je bio vrlo pristojan bend koji je svirao neke irske pesme (na momente mi se činilo da smo u Gospodaru prstenova), još su nam trebali mladenci. Nije bilo dobrovoljaca, tako da je sve prošlo u mirnoj atmosferi.
Iz Bafala, gde se nalazi baza, doputovao je i vlasnik i generalni direktor cele kompanije u pratnji porodice i još nekih direktora.
Pričao o tome kako je osnovao firmu sa osmoro ljudi, pre 40 godina u Bafalu, a kako je pre 25 godina pokrenuto postrojenje u Irskoj. I kako se razvijalo i raslo. Američki san, zar ne? A onda je najavio odlazak u penziju direktora irske fabrike. Mada će ostati u izvršnom odboru i povremeno se pojavljivati u firmi. Čovek je bio ovde od početka, celih 25 godina, pričao kako je tu bila samo baraka, zaštićena rđavim katancem, koji nije mogao da otključa. Irski direktor je održao kratak (kako i dolikuje), ali vrlo emotivan govor. Bilo je i suza, rasplaka se čovek samo tako. Video sam ga ranije par puta i činio mi se skroz u redu. Posle su mi starosedeoci rekli kako je taj direktor stvarno fenomenalan lik i da je do korone znao po imenu svakog radnika u fabrici. I da se uvek trudio da poboljša položaj zaposlenih. Rekoše mi i da njegov naslednik nije baš toliko duševan i da bi za njega mogli da se upotebe rđaviji epiteti, koji bi opisali njegov karakter. Videćemo kako će to uticati na nas, male ljude.
Naravno, ceo događaj je upotpunila i hrana. Na meniju su bile piletina u kariju i junetina Stroganov uz pirinač i neke krompiriće. Izabrah kari, računajući da je malo začinjenije, a Stroganov i tako pripremam povremeno. Defintivno nisam zadovoljan restoranskom hranom u ovim krajevima. Nije bilo neukusno, ali sam mogao da osetim da je sos polupripremljen, što će reći da je kupljen u prodavnici. Daleko od toga da sam neki gastro stručnjak, ali opet mogu da primetim neke stvari. Kolači su isto bili prihvatljivi, mada ništa specijalno. Naravno, uz ručak nije išlo čak ni pivce, a da ne spominjem tek vino. Pretpostavljam da su se uvaženi gosti zapili kasnije.
Što se tiče drugih zanimljivosti, sinku se vratio kašalj, te smo u četvrtak popodne išli kod doktora, prvo da ga preslušaju, a drugo da bi mogli da opravdamo školu. Doca je bio vrlo ljkubazan i čini se stručan, iako je pregled odradio porpilično brzo, jer smo došli na kraj radnog vremena. Pregled je koštao 65 evrija, i antibiotici još trinaest. Defintivno moram da pojurim zdravstvenu knjižicu, jer ona osetno seče te troškove. A što se škole tiče, za ovakave stvari ne daju opravdanje, već se sve svodi na ljudsku reč i poverenje.
Škola organizuje mjuzikl, Povratak u osamdesete, ali na žalost, omladinac neće moći da učestvuje, jer su već odavno podelili uloge i ozbiljno rade na predstavi. Šta je tu je, moći će da se priključi u sledećem turnusu i u nekoj novoj predstavi. to nas neće sprečiti da posetimo taj događaj.
Kad smo kod kulturnog života, saznao sam i da imamo pozorište za odrasle i da upravo dele uloge. Kažu da će predstava biti spremna za februar. Jedvačekanje…
Preskočismo i bioskop iz razloga mirovanja i bržeg ozdravljenja najmlađih. Ima dovoljno filmova i serija na netu, za mirno uživanje u vikendu. Mahom su na repertorau bili horori: Hellraiser – Gospodari pakla i serija Better call Saul, koja prethodi onom fantastičnom serijalu Breaking Bad. Novi Hellrasier (koji je sniman i Beogradu) ćemo, nadam se gledati u bisokopu. Samo ne znam kad će ga emitovati, jer za sledeći vikend je najavljen najnoviji Noć veštica. Definitivno se preteruje sa brojem nastavaka kod nekih filmova. Ne znam kako prolaze na bioskopksim blagajnama, ali ih defintivno ima previše. Gospodari Pakla, Noć veštica i mnogi drugi za koje samo štancaju nove nastavke.
U subotu sam malo izašao u pab na piće, dva. Nije mi do pića, ali su mi tebali ljudi. Nađoh neke poznate, neke nepoznate, malo popričasmo, razmenismo neku šalu i može se reći da je veče bilo uspeh.
I dalje se zanimam onim kursom marketinga, što je dobro.
Ozbiljno razmatram radnju za treći roman iz serijala o Jeleni Todorović, što je još bolje. Mislim da ću se nakon toga, malo ostaviti pisanja krimića.
Nije preterano hladno, oko 14, 15 stepeni svaki dan, nekad i toplije. Za sada nam ova plinska grejalica radi odličan posao. Pretpostavljam da zima neće biti suviše hladna. Već više vlažna i kišovita. Preguraće se i to.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shoney/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy.