Balkanac osvaja Irsku 23. nedelja, 19.9.-25.9.2022.

Dobar vam svima dan… Prebacismo još jedan smak sveta i nastavljamo dalje sa virtuelnim dnevnikom i irskim dogodovštinama. Baš nisu dugo najavljivali smak sveta, ima siguno godinu, dve dana…
Opet neverovatno je kako se sa lakoćom priča o potencijalnom korišćenju nuklearnog naoružanja. U fazonu, čik neka probaju, pa da vide kako će proći. Kako će proći ko? Svi mi? Delovi Rusije, pola Evrope i možda delovi Amerike?  Neverovatno.
U senci velikih događaja, nekako skrajnuto prolazi prava borba koja se dešava u Iranu. Žene su tamo podigle svoj glas i vidim da se to najviše čuje na Tik Toku… Situacija sa pravima žena je tamo i više nego alarmantna… To je prava borba, a ovo što mi kao borimo na Balkanu, a i u ostatku Evrope je sviranje, da ne kaže čemu. Uopšte ne sumnjam da bi slični zakoni bili i ovde na snazi kada bi ostrašćenim ludacima daki malo vremena. Svaka zatucanost je apsolutno strašna. Iranci, ne dajte se ološu…
https://vm.tiktok.com/ZMF8RrfvS/
Na Ostrvu se mahom priča o skupoći i o tome kako je Irska jedna od najskupljih zemalja. Najavljeni su silni protesti, koji imaju za cilj da pritisnu zvaničnike. Videćemo kako će se ta priča odvijati. Realno, daleko od toga da je Irska savršena i najrazvijenija evropska zemlja, jer nije. Ali postoji mesto za razvoj i poboljšanje i to rade malo po malo…
O poslu nemam mnogo toga pametnog da vam kažem. Polako ulazim u ritam. Nisam brz kao ostale kolege, ali nekako pratim. Uočljiv je nedostatak radne snage, i imamo stalno otvoren konkurs za nove ljude. Što se tiče muzike, mahom slušamo istu radio stanicu, koja često vrti iste pesme, pogotovo one najiritantnije. Iscureće mi više  mozak od muških falset glasova… Kao hir bečkih dečaka. A još mi je gore kad krenu dens hitovi devedesetih. Odmah me puknu flešovi sankcija, ratova, inflacije… Još samo fali da puste 200 na sat Oči boje duge, da ne kažem pljuge…
Dobih i prvu nedeljnu platu po tarifniku prve smene. Kad se sve sabere, biću mesečno kraći za nekih dvesto evrija. I dalje su to preživljivi novci, ali za život u manjem mestu i uz kontrolu troškova…
Sa druge strane, slobodan sam već od 16h i to mi baš mnogo znači, jer omladinac i ja možemo da provedemo neko vreme zajedno.
Dobro, nismo stalnozajedno, jer ima on onoliko sadržaja koji prati, ali opet imamo dovoljno vremena da pogledamo i neki film ili seriju, Baš gledamo ove poslednje sezona Simsponovih, koje smo ispustili.
Kad već spominjem juniora, dogodilo se i nešto lepo i zanimljivo. Nešto se krčkalo dobre dve nedelje, ali nisam pisao o tome, dok ne bude gotovo. Znate da je on u Irsku došao nakon završenog osmog razreda, pa su hteli da ga prebace u prvu godinu, u kojoj su trinaestogodišnjaci. I nakon žalbe, škola je odlučila da ga prebaci u drugu godinu. E, prošle sredinom prošle nedelje, uspeo je da ubedi nastavnike i direktorku da ga prebace u treću godinu i sad ide sa svojom generacijom. Jeee… Vrlo je zadovoljan zbog takvog razvoja situacije. Sad se malo približio gradivu koje je već radio u Srbiji. Moraće malo više da se pozabavi gradivom prva dva razreda, zbog testa koji ga očekuje na kraju godine, ali verujem da će to sve proći kako treba.
Najdraže od svega mi je što je sam pokrenuo celu priču, niti sam ga podsticao na to, niti ga gurao.. Došao je jedan dan i rekao: „Ja bih da se prebacim u treću godinu“
„Misliš da možeš da pohvataš gradivo?“
Samouvereno je rekao da može. I šta ću složio sam se. Neka proba, neka bori svoje bitke. Na kraju krajeva, toliki snovi su ugušeni suviše hladnim pogledom na svet nas starijih, odraslih…
Ne znam da li sam to spominjao, ali obavezna lektira su dve knjige. U drugoj su to bile Autsajderi S.E. Hintona i Stajnbevkov – O miševima i ljudima. Pogledali smo film Outsiders sa solidnom glumačkom postavom i sinak je, na moje iznenađenje, već pročitao roman. U trećoj ga čekaju Romeo i Julija, koji smo već naručili i još jedan roman, ne znam koji za sada.
Kada smo kod knjiga, danima je trajala i agonija oko paketa koji nam putuje iz Engleske. Na kraju sam uspeo da ga podignem i sinovoj sreći nema kraja. Dobio je ceo komplet (13 knjiga u tvrdom povezu) – Serijal nesrećnih događaja – Lemoni Sniket. Već je pročitao dve i ušao u treću. Eto, svako od nas ima knjige koje ga privući tom magičnom svetu slova i papira.
Pazarili smo i astal za kompjuktor. Komp nismo još uvek, ali rekosmo da treba ići bar nekim redom. Najveća je fora što sam znao dimenzije istog i procenio da će moći bez problema da prođe kroz naš hodnik. To bez problema se ispostavilo kao jedva tačno, jer se provukao za svega par santima sa strane.
I ove nedelje smo imali prijateljske posete. Postavilo se pitanje odgovarajućeg menija, jer je već predveče, a nije ni ručak ni večera. Na kraju je izbor pao na police od krompira. Gosti, koji su naše gore list, se obradovali i jedina stvar koja je nedostajala da upotpuni sve je bio kiseli kupus. Uh, najbolja salata ikad. Podvarci i sarme me ne zanimaju ni malo (čak izbegavam da jedm, ako je moguće), ali salata od kiselog kupusa je nešto.
Ove nedelje očekujemo i prve irske goste, pa će pitanje menija biti ponovo aktuelno. Za sada znam da će u ponudi biti domaća rakija, za ostalo još uvek nismo sigurni.
Pošto živimo u moderno doba, jedna od osnovnih stvari nam je internet. Bilo je dogovoreno da dođe ekipa da instalira isti, ali kad sam zvao da ih zamolim da dođu posle 16h, rečeno mi je da ne može, jer je  to njima kraj radnog vremena. Sad su me prolongirali za početak oktobra. Tačno ću izludeti sa njima.
U nedelju se napokon desilo događaj koji se odlaže već dve sedmice. Otišli smo u Roskomon i prvi put upotrebili naše Multipas karte za bioskop Gledali smo prvog Avatara, taman da se podsetimo dok ne stigne novi nastavak. Uvek su mi kao asocijacija na 3D filmova bile one teške i glomazne očale, koje me sve vreme nerviraju i žuljaju. I zato sam stalno pričao da ne volim te filmove. Međutim, sada smo dobili neke fine i lagane, aposlutno neosetne Što je najbolje, mogli smo da ih ponesemo, tako da smo sada spremni za svako novi 3D film. Baš smo uživali u filmu. Tek sad mi pade na pamet da je film polu-erotika, onolika skladna i vižljasta muška i ženska tela, čudi me da je to prošlo kod dežurnih cenzora tek tako.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shoney/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *