Dvadeset nedelja je prošlo kako vodim ovaj dnevnik. A isto toliko kako vi čitate moja pisanija. Ko bi rekao da vreme tako leti… Hvala vam što ste tu i što podržavate Balkanca…
Irska priča je dobila novo ubrzanje.
Što se samog posla tiče, sve je uobičajeno. Fabrika i dalje pravi iste medicinske proizvode, ja sam i dalje na istoj liniji. Ovih dana nam se silno kvarila glavna mašina. Hm, kako i ne bi, kad radi bukvalno 24 sata pet dana u nedelji? Dešavalo se povremeno neko varničenje, te su je tehnićari popravljali dva dana.
Kad su kao, završili, pitao sam ih. “Je li ovo sigurno? Ne bih baš da šetam po zelenoj milji?”. Nasmejaše se neki, koji su ukapirali fazon, ali je bilo i onih kojima fora nije bila najjasnija. Pošto i dalje pišem dnevnik, jasno je da sam tu. I sami tehničari su priča za sebe. Ima ih raznih. Od onih, koji mogu da reše svaki problem, nekad i na vrlo kreativan način, do onih koji kad im kažete da postoji problem, gledaju uplašeno kao zec ispred farova i samo gledaju gde da se sklone.
Kao što znate, prošlog vikenda je junior stigao na Smaragdno ostrvo. To je pokrenulo lančani niz događaja.
Početak istih je započeo već u prošlu nedelju, nego vam nisam pisao o tome da ne izmalerišem. Pu, pu, pomeri se sa mesta. Šta da vam kažem, kad počne frka, svi smo malo sujeverni. LM, nedelja, jutro, nas dvojica se praktično još uvek razvlačimo po krevetu, kad mi stiže poruka, od onog prodavca osiguranja. Sećate se, to je onaj koji je kad me video prvi put, pitao “Jesi li ti onaj lik iz Srbije koji traži stan?” Pustio mi je poruku u kojoj kaže da njegov drugar izdaje stan, Odmah sam se javio drugaru, našli se isto popodne i odmah se sve dogovorili. Čovek nam je ponudio stan u samom centru Castlerea. Simpatičan stan, sa dve potpuno odvojene spavaće sobe i velikom dnevnom spojenom sa kuhinjom. Cena? Kako su počele da divljaju zakupnine, cenim da smo dobro prošli. Glavni problem je što je grejanje na struju, sa cenama koje će ludovati, to će biti priča za sebe. Srećom, imam čoveka koji se bavi prodajom struje, tj.zastupa više elektro kompanija, pa će mi reći šta je najpovoljnije u ovom trenutku. Negde sredinom nedelje sam potpisao ugovor za iznajmljivanje i spremni smo za novu avanturu. Kad smo ušli u stan u subotu ujutro, zaključili smo da nemamo struju. Odmah sam okrenuo agenciju, koja je u toku dana poslala svog majstora. Lik je rekao da imamo struju, ali da smo povezani ne neki pripejd fazon…Što će reći, napuniš kredit i imaš struju. Nemaš kredit i kintu, nema struje. Bitno je da smo se osposobili, pa ćemo ovih dana gledati kako da promenimo kompaniju. Do tada ćemo odvrtati sijalice, što bi rekla premijerka, kojoj bi bolje da glumi, nego da se bavi politikom. Ko je gledao seriju Sandman, biće mu jasno.
Verovatno ćemo potražiti i neku plinsku grejalicu, kad već nemamo grejanje na lož ulje ili kamin, pa da romantično ložimo one turfove.
Takođe kuhinja nema ništa od pratećeg programa – posuđe, pribora i slično. Pa polako moramo i to da tražimo. Kad dolaze gosti, reći ćemo im da ponesu čaše i tanjire, ako žele da jedu i piju, a mogu i da ponesu nešto od svari za kuću, umesto vina i čokolade. Ali dobro sad, idemo jedno po jedno…
Imamo i neke protivpžarne senzore u svakoj sobi i trenutno mi dva svako malo pijuču, Moram da vidim kako da im zamenim baterije.
Sad treba da sklopimo ugovori i sa kompanijom za odvoz smeća. Dok to ne rešimo, bacaćemo smeće u tuđe kante. Treba i da nađemo neki internet, cenim da ćemo ganjati optička vlakna.
U svakom slučaju, prvi pravi obrok u novom stanu su bile palačinke. Ne da su mi ispale, nego nemam reči. Malo mi je brašno unelo pometnju, jer se neočekivno smesa naglo zgusnula, ali je malo vode rešilo problem.
Sin jedinac je krenuo u školu 30.8., jer svaki razred kreće drugog datuma, pretpostavljam da žele da smanje gužvu ili nešto. Nekako je uklopio predmete, koji bi mu mogli biti zanimljivi. Želeo je da radi dva jezika, francuski i nemački, ali se odžavaju u isto vreme, pa je izbor pao na francuski, koji mu je poznat iz Beograda.. Ima šest obaveznih predmeta – engleski, religija, istorija, geografija, matematika i irski (koji ne pohađa, dobiće napismeno da je oslobođen) i još četiri dodatna. Dobio je i koje dve lektire treba da pročita ove godine… Trenutno su mu pomešana osećanja, smatra da je gradivo isuviše lagano i da je sve te stvari prešao bar pre dve godine. Sa decom još uvek nije uspostavio neke značajne odnose, još uvek ispituju jedni druge. Za uniformu (sive pantalone, siva košulja, teget džemper i crne patike) kaže da je prihvatljiva, osim što mu se ne sviđa džemper.
Knjige i prateće stvari su trenutno blagi udar na budžet, trenutno smo na nekih 250 evrija. Tehnički, to nije strašno kada se uzme u obzir da iste knjige koriste dve ili tri godine. Nismo uspeli da nađemo polovne knjige, tako da smo pazarili nove udžbenike. I još sam u knjižaru ušao čim su otvorili i samo im dao spisak. Uvek su me nervirali takvi ljudi, dok sam bio knjižar i eto, postao sam jedan od njih. Balkanac, šta reći…
Nedelju smo iskoristili da odemo u obližnji Roscommon, da kupimo po neku sitnicu i da pogledamo film. Izbor je pao na the Fall. Baš dobar film o ljudskoj borbi i preživljanju u esktremnoj situaciji. Hteo sam da uplatim obojici za propusnice, uz koje za 15 evrija mesečno, može da se pogleda svaki film sa repertoara (inače je redovna cena karte devet evrija). Međutim, to nije prošlo, jer junior ima ispod 16 godina. Izgleda da ću morati da pišem neke mejlove i da ih lepo zamolim da naprave ustupak. Pala je i prva narudžbina preko ebay, ceo komplet u tvrdom povezu Lemoni Siket – Serijal nesrećnih događaja. Ogromna preporuka, ako vaši tinejdžeri nisu čitali, a i serija je fenomenalna.
Dok ovo kucam u sitne nedeljne sate, rominja neka kiša i celo mesto spava, osim nas noćnih ptica.
Ako ste propustili neki članak, imate ih ovde. Takođe, tu je i FB strana sa dnevnim objavama i interesantnostima.
Pozdravlja vas vaš Nešo/Shoney/Marid O’Shaughnerry/Joaquim/Paddy.
10 thoughts on “Balkanac osvaja Irsku, 20. nedelja 29.8. – 4.9.2022.”
Majstore… 💜💜💜 Poljupci junioru i tebi. Mnogo volim tvoje dnevničke zabeleške. Pozdravi iz „metropole“. 😚
Али зато код нас у 5. основне 15 предмета, од којих се не оцењују грађанско и веронаука, а нема учења само на 2 физичка (да, два различита предмета). На све то, осмаци имају и физику и хемију. Исусе Христе, ја ни у гимназији нисам имала толико предмета!
Da, kod nas je previše, kod njih je možda premalo. Mada možda i nije… Zašto bi eko taložio gomile podatak, izučavao ne znam kakvu visoku matematiku ili šta već, ako će raditi kao vozač, pekar, med.sestra ili studorati umetnost, prava ili nešto peto. Kad s eopredeliš šta želiš, onda krećeš upoznavanjem te materije i produbljivanjem iste…
А да не помињем гимназије, у којима има све више изборних предмета попут Религија и цивилизација, Основа предузетништва, Геополитике, и сличних, за које не да нема литературе ни уџбеника, па се наставници сналазе како знају и умеју, него за њих нема ни наставниа, па предају они којима је ионако одузета норма јер је све мање других часова. Рецимо, какве су и оне глупости с 1,5 часом недељно за енглески и немачки у 2. разреду гимназије општег смера, или исто тако за хемију и физику у трећем разреду? У пракси то значи да једне недеље имају 2 часа енглеског и 1 немачког, следеће недеље 1 енглеског и 2 немачког, и тако у круг док се не дође до 55,5 часова ГОДИШЊЕ норме. А где су остали изборни предмети, програмирање, графички дизајн, секције, додатне, допунске, приватни часови.
Davno je bila moja gimnazija, pokma nemam kako je mlađariji. Mada mi je jasno kad pogledam sve ostalo… Dok se obrazovanje opet ne postavi kao najvažnija stvar u zemlji, džaba sve…
I ja sam odustala od rada u prosveti i prešla u neko unosnije zanimanje, jer stvarno više ne mogu da radim u sistemu u kojem ja imam samo obaveze, a učenici samo prava. Sve je postavljeno nekako naopačke. Kakva medijska pismenost za decu koja nisu ni funkcionalno pismena, kakve Religije i civilizacije, Osnovi geopolitike, Razvoj preduzetništva, i ostale gluposti! Deca izlaze iz škole bez osnovne pismenosti, ne znaju da saberu dva broja, ne razlikuju pisma, a mi ih učimo programiranju od osnovne škole.
Ili sam to samo JA naopaka?
Nisi ti naopaka, nego se polako sve drugo izopačilo… Nemam pametan odgovor, ali i dalje mislim da su deca nešto najbolje što balkan ima i voleo bih d aoni budi nosioci novih promena i boljeg sveta. Imam beskrajno poverenje u njih….
Majstore… 💜💜💜 Poljupci junioru i tebi. Mnogo volim tvoje dnevničke zabeleške. Pozdravi iz „metropole“. 😚
Šta god das edešava sa njom i ko god da je tamo, to će ipak uvek biti metropola… Poljupce primamo i uzvraćamo…
Али зато код нас у 5. основне 15 предмета, од којих се не оцењују грађанско и веронаука, а нема учења само на 2 физичка (да, два различита предмета). На све то, осмаци имају и физику и хемију. Исусе Христе, ја ни у гимназији нисам имала толико предмета!
Da, kod nas je previše, kod njih je možda premalo. Mada možda i nije… Zašto bi eko taložio gomile podatak, izučavao ne znam kakvu visoku matematiku ili šta već, ako će raditi kao vozač, pekar, med.sestra ili studorati umetnost, prava ili nešto peto. Kad s eopredeliš šta želiš, onda krećeš upoznavanjem te materije i produbljivanjem iste…
А да не помињем гимназије, у којима има све више изборних предмета попут Религија и цивилизација, Основа предузетништва, Геополитике, и сличних, за које не да нема литературе ни уџбеника, па се наставници сналазе како знају и умеју, него за њих нема ни наставниа, па предају они којима је ионако одузета норма јер је све мање других часова. Рецимо, какве су и оне глупости с 1,5 часом недељно за енглески и немачки у 2. разреду гимназије општег смера, или исто тако за хемију и физику у трећем разреду? У пракси то значи да једне недеље имају 2 часа енглеског и 1 немачког, следеће недеље 1 енглеског и 2 немачког, и тако у круг док се не дође до 55,5 часова ГОДИШЊЕ норме. А где су остали изборни предмети, програмирање, графички дизајн, секције, додатне, допунске, приватни часови.
Davno je bila moja gimnazija, pokma nemam kako je mlađariji. Mada mi je jasno kad pogledam sve ostalo… Dok se obrazovanje opet ne postavi kao najvažnija stvar u zemlji, džaba sve…
I ja sam odustala od rada u prosveti i prešla u neko unosnije zanimanje, jer stvarno više ne mogu da radim u sistemu u kojem ja imam samo obaveze, a učenici samo prava. Sve je postavljeno nekako naopačke. Kakva medijska pismenost za decu koja nisu ni funkcionalno pismena, kakve Religije i civilizacije, Osnovi geopolitike, Razvoj preduzetništva, i ostale gluposti! Deca izlaze iz škole bez osnovne pismenosti, ne znaju da saberu dva broja, ne razlikuju pisma, a mi ih učimo programiranju od osnovne škole.
Ili sam to samo JA naopaka?
Nisi ti naopaka, nego se polako sve drugo izopačilo… Nemam pametan odgovor, ali i dalje mislim da su deca nešto najbolje što balkan ima i voleo bih d aoni budi nosioci novih promena i boljeg sveta. Imam beskrajno poverenje u njih….
Ali evo da se pohvalim i jednim komentarom:
https://izperajednog.wordpress.com/2022/08/18/%d0%be%d1%86%d0%b5%d0%bd%d0%b5-%d1%81%d1%83-%d1%81%d0%b0%d0%bc%d0%be-%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%b0%d0%bd-%d1%81%d0%b5%d0%b3%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d1%82-%d0%b3%d0%b4%d0%b5-%d1%98%d0%b5-%d1%81%d0%b2%d0%b5/
Postala si uticajna ličnost, da ne kažem influenser… 😀